
Миливојевић: Широка Пуља не може да поправи међународни углед тзв. Косова

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић оценио је да нова председница привремених приштинских институција Јустина Широка Пуља може да делује на унутрашњој сцени, док са друге стране, не може да поправи углед тзв. Косова у међународним оквирима.
"Својевремено је Вјоса Османи била доста суверена на спољном плану и све што је тзв. Косово могло да постигне или што је могло да амортизује везано на односе са великим силама било је захваљујући њој. Ситуација, кад је реч о положају тзв. Косова, је неповољнија него раније због политике Аљбина Куртија и његовог сукоба са америчком администрацијом, која нема разумевања за његову политику. Мислим да нова председница не може ништа посебно да учини. Она нема искуства у међународним односима, нити ту врсту угледа, али ни динамике коју је имала Османи. Тако да ће њена прворазредна улога бити на унутрашњој сцени", рекао је Миливојевић за "Косово онлајн".

Додао је да Широка Пуља не може ништа учинити ни поводом пресуда бившим лидерима тзв. ОВК.
"Питање пресуде и функционисања Специјалног суда зависи од воље западних центара моћи, пре свега Европске уније која је финансијер и креатор на неки начин. Видећемо какав ће став имати према новом закону и покушају да се доведе у питање функционисање, али и домети овог међународног механизма који је осудио Хашима Тачија и остале. И то је тест", указао је Миливојевић.
Према његовом мишљењу, главни допринос Широке Пуље је то што је пресекла политички чвор у последњем тренутку и омогућила да Куртијева влада профункционише.
"Видимо по реакцијама страног фактора да је њима то битно, поготово земљама које подржавају независност тзв. Косова. Остаје Курти са његовом политиком која се очигледно не мења и која ће и надаље имати подршку тих центара моћи", навео је дипломата.
На питање како ће Запад реаговати на то што је једна од првих активности Широке Пуље била одавање почасти вођи тзв. ОВК, Миливојевић објашњава да је политички кредо нове председнице везан за Демократску партију Косова, на чијем челу је био Хашим Тачи.
"Посета споменику Адему Јашарију – то је опште албанска ствар и она на тај начин истиче и лојалност тој идеолошко-политичкој, не само структури, него и политици која треба да доминира Косовом и Метохијом. Такозвана ОВК је један од симбола и механизама остварења великоалбанске политике", рекао је Миливојевић.
С обзиром на то да су коначно формиране институције, Миливојевић ипак не очекује да ће међународна заједница притиснути тзв. Косово да реши своје обавезе.
"Нисам оптимиста у том смислу. Мислим да тај део међународне заједнице неће мењати став. И даље остаје стратешки циљ да се косовска државност потврди, посебно када следе глобални расплети, када се дефинишу сфере утицаја и кад постоји интерес западних центара моћи да потврде и 1999. и целу политичку стратегију по немачком моделу нових граница на Балкану које подразумевају Србију без Косова и Метохије, и косовску државност у функцији тих геополитичких стратешких интереса", закључује Миливојевић.




