"Данас на РТ" о Покрету несврстаних: Реафирмација међународног права и мултиполарни свет

Оснивачка конференција Покрета несврстаних одржана је у Београду 1961. На једном месту тада су се окупили представници држава такозваног "трећег света", које су се противиле блоковској подели света. После 65 година, у Београду се поново одржава конференција несврстаних.

О томе какав је данас значај Покрета несврстаних у свету који се мења и има ли места за несврстане у емисији "Данас на РТ" говорио је каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

Поредећи ранији период несврстаних са данашњих временом, Миливојевић за РТ Балкан истиче да је чињеница да је Покрет преживео и да данас броји 120 чланица.

"Осим тога, преживели су и принципи, 120 држава дели основу на којој је Покрет настао. То су принципи међународног права. Конференција је својеврсна реафирмација међународног права - суверенитета и територијалног интегритета, борбе за мир и принципа немешања. У овом времену мултиполарног света, Покрет има смисла и данас, а колику ће функцију имати у будућности зависи од држава чланица и развоја глобалних односа. Свакако, већа му је шанса у мултиполарним околностима", оцењује Миливојевић.

Вучић о конференцији Покрета несврстаних у Београду: Историја се враћа тамо где је све и почело

Дипломата указује да постоје два супротстављена концепта. Једна, резервисан за Запад и покушај да се задржи униполаризам, а други који се залаже за очување Повеље УН и међународног права, како истиче, на ком се заснива Колективни југ. 

"Покрет несврстаних је по својим принципима већ на овој страни која се залаже за реафирмацију принципа Повеље УН. У данашњим околностима, у сукобљавању два концепта, тешко да овај други неће заузети некакву доминантну позицију, а том концепту припада и Покрет несврстаних", наводи Миливојевић.

На питање како би Србија могла да искористи Покрет несврстаних по питању отпризнавања лажне државе Косово, Миливојевић оцењује је велики број земаља несврстаних стратешка резерва Србије, јер, како објашњава, велики број тих земаља не признаје тзв. Косово.

"Можете да рачунате на подршку у УН руководеће тројке - Азербејџан, Уганда, Узбекистан, која не признаје тзв. Косово. Србија у Београду на билатералном нивоу може да реафирмише тај став. Када је реч о оним државама које су признале тзв. Косово, ово је прилика да са њима разговарате и на принципима који и они деле. Нема земље која се одриче принципа суверенитета и територијалног интегритета", истиче Миливојевић.

Коментаришући референдум и то што су грађани Исланда рекли "не" Европској унији на референдуму о чланству, Миливојевић указује на два мотива.

Наш избор

Исланд због риболова није загризао мамац ЕУ: Може ли Србија референдумом да одбрани крупнију "рибу"

"Грађани Исланда су дали предност свом суверенизму, показали су да желе да остану суверена земља, јер улазак у ЕУ значи одрицања од дела суверенитета. Други мотив је тај што ЕУ није више та понуда. Исланд већ има оно што је њему потребно јер они све имају и зашто би се прикључивали ЕУ која је у кризи и која сада нуди неизвесност и неравноправно чланство. Проценили су да њима та врста ризика није потребна" закљује Миливојевић.