Скупштина Црне Горе данас о уставним променама: Опет ништа од решавања статуса српског језика

Након што је у Скупштини Црне Горе пропао и четврти покушај дела опозиције предвођене Демократском партијом социјалиста (ДНП) да смени председника парламента и лидера Нове српске демократије Андрију Мандића, посланици би на данашњој седници требало да расправљају о уставним променама неопходним за наставак евроинтеграција.

На том европском путу очигледно им нису важна питања на којима инсистирају Срби у Црној Гори. Предложене промене се не односе на идентитетска питања, односно решавање статуса српског језика у Црној Гори.

Кнежевић о уласку Црне Горе у ЕУ: Да ли то значи да Срби треба да избришу национални код

Расправом и изгласавањем поверења Андрији Мандићу отклоњена је и последња препрека да седници о уставним променама присуствују и посланици дела опозиције, односно ДПС-а, који је тему уставних промена условљавао претходном расправом о изгласавању неповерења Мандићу.

Како је саопштено из парламента, на дневном реду данашње седнице биће Предлог за промену Устава Црне Горе и Текст Нацрта амандмана 22 на Устав.

Предлогом уставних измена предвиђене су промене у делу који се односи на проверу интегритета, док је предложеним амандмана 22 предвиђено укидање имунитета члановима Владе за коруптивна кривична дела, што је једно од питања на којима инсистира Европска унија (ЕУ).

Иначе, Срби у Црној Гори траже да српски језик буде изједначен са црногорским као службени језик. Председник Демократске народне партије Милан Кнежевић више пута је поновио да уставним променама мора да буде предвиђено решавање статуса српског језика и да у супротном његова странка неће подржати уставне промене.

"Уколико Црна Гора уђе у Европску унију без решавања и нормирања српског језика као службеног, српски језик никада неће постати службени, већ ће остати језик у службеној употреби, односно мањински језик, док ће црногорски постати званични језик Европске уније", рекао је раније Кнежевић.

Црна Гора је до сада привремено затворила 21 од 33 преговарачка поглавља, а за затварање је преостало још 12.

Циљ Владе Црне Горе је да сва преостала поглавља буду затворена до краја године, због чега се наредни потези у скупштини, посебно уставне измене повезане са Поглављем 23, сматрају кључним за одржавање планиране динамике европских интеграција.