Уочи парламентарних избора: Колико гласова су напредњаци и социјалисти добили 2022. и 2023. године

Србија ће 25. октобра гласати на трећим парламентарним изборима у последње четири године. Напредњаци и социјалисти формирали су владе после гласања априла 2022. године и децембра 2023. Српска напредна странка забележила је раст у гласовима између два циклуса, али су социјалисти пали. 

На гласању у априлу 2022. године изборна листа "Александар Вучић – Заједно можемо све" освојила је 1.635.101 гласова, што је 42,96 одсто бирача и то је овој листи донело 120 места у парламенту. 

У децембру 2023. године коалиција око Српске напредне странке ишла је под називом "Александар Вучић – Србија не сме да стане". Добили су 1.783.701 гласова, што је 46,75 одсто. Освојили су већину у Скупштини Србије – 129 места. Добили су 148.600 гласова више него на гласању 2022. 

Када су у питању социјалисти, они су на парламентарним изборима 2022. године, под називом листе "Ивица Дачић – премијер Србије" добили 435.274, што је у процентима 11,44. Тиме су освојили 31 место у парламенту.  

Годину и по касније, на гласању 2023. године листа се звала исто, али су резултати били другачији. Тим око СПС-а добио је поверење 249.916 људи или 6,55 одсто бирача. То им је било довољно за 18 посланичким места.

Између два изборна циклуса, листа око СПС-а је забележила пад од 185.358 гласова и изгубила 13 посланичких мандата.

Што се тиче избора за председника Александар Вучић је два пута 2017. и 2022. године победио у првом кругу. 

Председнички избори 2017. године одржани су 2. априла. Вучић је тада добио 2.012.788 гласова, што је 55,08 процената од броја бирача који су гласали. За пет година – 2022. гласало се 3. априла – Вучић је добио 2.224.914 гласова или 58,59 процената.  

Између два председничка циклуса Вучић је забележио раст од 212.126 гласова. Но, на последњим изборима њега су подржали Социјалистичка партија Србије и Савез војвођанских Мађара.

После парламентарних Србију чекају председнички избори

На парламентарним изборима у недељу учествује 18 листа, од којих је девет мањинских. Истраживачи јавног мњења кажу да су највећи такмаци листа "Александар Вучић – уједињена Србија" и "Студентска листа – студенти побеђују", која сада први пут учествује на гласању за парламент. Листа Ивице Дачића "Фактор стабилности" је нешто преко цензуса од три процента, а у парламенту ће бити и представници мањина. Коначне одговоре о процентима даће Републичка изборна комисија после бројања гласова. 

Присталице "Студентске листе" у више колона стигле у Београд

Александар Вучић је у септембру поднео оставку на место председника како би ишао у у изборну трку за премијера, а избори за првог човека државе морају бити одржани најкасније до 28. децембра.

За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова изашлих бирача. Ако ниједан кандидат не добије већину гласова бирача, РИК у року од три дана од дана када је укупан извештај о резултатима избора постао коначан, доноси решење којим одређује да се понови гласање у року од 15 дана, што је други круг избора. У њему учествују два кандидата која су добила највећи број гласова у првом кругу, при чему је на гласачком листићу на поновном гласању први по редоследу онај кандидат који је у првом полувремену добио највише гласова. Више од два кандидата учествују на поновном гласању ако их више дели прво или друго место. Према Уставу пун мандат председника траје пет година и иста особа не може бити на челу државе више од два мандата.