Србија и Балкан
Срби на КиМ дан пред Брисел: Овде се ради о крви и костима, светињама и живим људима
Уверен сам да Вучић тврдо стоји иза обећања да неће признати Косово и да неће дозволити Косово у УН. Нико ме не може разуверити да ће бити другачије. Не може бити другачије. Не сме бити другачије...
Тишина која често прераста у равнодушност, неизвесност која је константа, страх са којим се овде леже и устаје сваког дана, ишчекивање и сасвим мало наде. Наде, мање због себе, више због деце.
Тако би се у неколико реченица, дала описати атмосфера у Северној Митровици, на целом северу Косова, а посебно у српским енклавама јужно од Ибра, дан пред нове "пресудне, судбоносне", преговоре у Бриселу.
"Шта ће бити не знамо, али, оно што знамо јесте да се тамо за ово година преговора мало шта добро за нас Србе десило. Скоро ништа. Увек је пуцало по нама Србима. Договоримо се, попустимо, потпишемо, а онда они не испуне ни то што су потписали и следећи пут очекују да ми још више попустимо", каже један од саговорника РТ Балкан из Северне Митровице.
Срби не знају о чему пре да брину, чега пре да се плаше
На главном шеталишту у Северној Митровици, тик поред главног моста преко Ибра на коме и дан и ноћ дежурају италијански карабињери о оном што би се могло у понедељак десети у Бриселу говори се полушапатом, уз обавезно окретање око себе, да неко не слуша.
"Ко год одлучује не би смео заборавити да се овде ради, ма како то сад коме звучало, о крви и костима предака, о светињама и живим људима, о њиховим животима и судбинама", каже наш други саговорник.
У ситуацији када је литар и по јогурта по маркетима у Митровици 240 динара, а деси се и да га по дан-два нема, када специјалци из Приштине сваки час освану на некој од раскрсница око, или у граду, у Бошњачкој махали, у насељу Три солитера или на Брђанима, када сваки час стигне вест да је овде или онде заплењена роба Србима, да је на некога пуцано или је неко други пребијен, кад из белог света стижу претње и Србији и Србима шта их чека ако не прихвате Шолц-Макронов план, људи овде, просто речено, не знају о чему пре да брину, чега пре да се плаше.
Нема у таквој ситуацији превелике наде у неку светлу будућност.
"Ево, ја тврдо верујем да Вучић у понедељак неће потписати тај план по коме би Србија прихватила Косово у УН. Како ће то извести, шта ће радити, како ће се бранити – не знам. Оно што знам јесте да му није лако, да је притеран уза зид, да мора да брине не само о нама на `Косову`, него и о још седам милиона Срба. Везане су му и руке и ноге, пиштољ стављен на чело, све је то нама овде јасно", тече даље прича на шеталишту у Северној Митровици.
Циљ је увек исти – да је Срба мање
Како је данас бити Србин на Косову и Метохији, посебно у енклавама јужно од Ибра, колико је тешко чекати понедељак и вести из Брисела, понајбоље може да посведочи Младен Спасић, отац троје деце из села Рабовце крај Липљана.
Младен прича о томе како су притисци на Србе у овом делу КиМ, у енклавама константни, некад јачи, некад слабији, али је циљ исти – "да је Срба све мање и мање".
"Свестан сам и ја као и људи који живе овде, Срби, свих притисака којима је Србија, којима је председник Вучић изложен. Верујем да ће председник Вучић бранити наше интересе у Бриселу, као што их је и до сада бранио, да ће истрајати у томе, и уверен сам да неће тамо потписати ништа што би ишло на нашу штету", каже Спасић.
Младен прича и о једном периоду живота Срба на Косову, у његовој енклави, када су притисци попустили, када су учинило да је опстанак могућ, када се вратила вера у живот, али да је све то, додаје, промењено са доласком Куртија на власт.
Горан Стојановић, родом из села Бостане у општини Ново Брдо, уверен је да у понедељак у Бриселу ништа неће бити потписано али да крупни догађаји чекају Србе и Косово у наредних месец - два.
"Људи брину, али су ових дана, пред преговоре, рекао бих и апатични, чак и равнодушни на све ово што се дешава. Изморени свим овим, људима некад није стало ни до живота а камоли до чега другог. Заиста је безнадежно, тешко, посебно за нас јужно од Ибра. Гледам ономад Скупштину Србије, кажу, дали за Косово 900 милиона евра, то те некако повреди, увреди, ево, ја за себе тврдим пред Богом и народом да са породицом ни цент нисам добио ни од кога, донацију, спонзорство, било шта", каже Стојановић.
Рат, санкције, страдање, гажење достојанства
Он верује да је са удаљености "тешко рећи да ли су притисци којима је Србија изложена баш толико тешки, страховити, или нам се то само тако приказује".
"Растао сам сазревао овде на Косову од 90-их, тих тешких, страшних година. Ратови, гажење људског достојанства, понижавање, страдања, санкције... Не знам просто, шта још може да нам се деси теже од тога, сем онога што смо већ претрпели и преживели. Шта то још може да нам се деси сем смрти, а судњи дан ће, пре или касније, свакоме, свакако доћи", каже Стојановић.
Додаје да има четворо деци, зетове, унуке. Све што има веже га за свето, напаћено Косово, како то неки воле да кажу, ту су гробови мојих предака, ту су ми се родила деца.
"Имао сам искрену намеру да останем, јесте тешко, тешко и због оног што нам ради међународна заједница и Приштина, а све то, рекао бих, погоршава и приступ власти, наших, не само ових сад... Све власти од краља Александра до данас су простор Косова политизовале а Србе инструментализовале. Нас са Косова никад нису много питали, нити смо имали шансу да се одредимо према важним питањима. Вечито смо имали туторе. Вечито су нам постављали људе који су су се питали уместо нас", са горчином каже Стојановић.
Дан пред преговоре у Бриселу, у Северној Митровици труде се да верују, надају се, да се у понедељак неће десити ништа крупно, да ништа неће бити потписано.
"Вучић је не једном, пет или десет пута у последњих месец дана поновио, рекао је то ономад и у Скупштини Србије, својим сам га ушима слушао, да неће потписати независно Косово и да неће потписати да Косово приступи Уједињеним нацијама, да ће се борити за Заједницу српских општина. Шта друго можемо него да верујемо у то, да се надамо да ће остати при својим речима", пита један од наших саговорника из Северне Митровице.
КМ таблице гурнуте под тепих
Оно што њима у Митровици, свакако следује, веле, јесте тежак живот, страх, патња, неизвесност. Поред свих других невоља, недаћа, људе овде већ месец и по посебно брину проблеми са регистрацијом возила, а то је за њих егзистенцијално важно питање које би требало што пре решити.
"Ево, рецимо", каже један од наших саговорника, "предлажем да се у понедељак у Бриселу разјасни шта је са КМ таблицама, и да се тим потезом, нама на северу макар за мрву олакша живот".
"Почетком децембра, кад је била она претпоследња или последња криза на Северу, у Бриселу је договорено да Србија заустави процес регистрације нових возила на КМ таблице, али да се људима који већ имају регистрована возила омогући продужење регистрације. На терену се, међутим испоставило да то није баш тако, и сада, иако ви, по уредби Владе Србије имате потврду да сте регистровали кола, то код косовске полиције не важи", наставља наш саговорник.
Сада су стотине и стотине, хиљаде људи на северу КиМ у великом проблему. Косовска полиција не признаје потврде и сва возила која имају налепницу која је истекла не могу преко Јариња и Брњака, а све чешће су контроле и у унутрашњости севера КиМ, и – ником ништа.
"Нити је ко реаговао тим поводом, нити нас је ко заштитио. Нити можеш регистровати кола, нити можеш са потврдом возити, нити можеш кола продати, ни превести, а кола ти требају. Нека, ево за почетак, то реше", каже наш саговорник.
Посебна брига за Србе и на северу и на југу Косова и Метохије јесте што не знају ни шта пише у плану који ће у понедељак у Бриселу бити стављен пред Београд и Приштину.
"Једино што знамо, једино у шта смо уверени, сигурни сто посто, јесте да се ни једна тачка тог плана, не тиче бољег живота нас Срба. Тамо све може писати, али, нешто да нама буде боље, е, тога нема", каже саркастично један од наших саговорника.
Значи ли ЗСО да боље, мирније, извесније живимо?
Брине људе и на северу КиМ и у енклавама јужно од Ибра и што не знају шта тачно подразумева Заједница српских општина за коју премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти неће ни да чује.
"Начули смо нешто да ће бити задужена за образовање, школство, развој... Нас, међутим, занима шта то суштински значи. Било би, према томе, добро да и ми, чије се то коже тиче, знамо да ли ће ЗСО омогућити да ми овде боље, мирније, извесније живимо, да имамо јогурта и млека сваки дан. Да имамо веру у мирну будућност. Да ли ће нас ЗСО заштитити од хапшења и малтретирања, да ли ће невино ухапшени бити пуштени из затвора, да ли ће нас штитити од војних и полицијских база на српским имањима, од отимања земље, да ли ће нам ЗСО омогућити да се по косовским путевима возимо са КМ таблицама? Даље, да ли ће нам ЗСО омогућити да ујутру, кад пошаљемо децу у школу не стрепимо да ли ће на следећој раскрсници бити џипови са приштинским специјалцима", питају из Митровице.
Нови марифетлук међународне заједнице и Приштине, свесни су тога и у Митровици, јесте да формирање заједнице српских општина вежу за Шолц-Макронов план. Дакле, Србија да прихвати план ЕУ, а ЗСО да остане на дугом штапу, "можда буде, а можда и не буде".
"То би значило да Заједнице неће бити и даље иако је прошло већ десет година како је требало да буде основана. Све теме због којих се месецима већ осећамо небезбедно, од специјалаца у Северној Митровици, спречавање људи да користе возила са КМ таблицама, неке друге, ништа није решено, све је само гурнуто под тепих а већ се ставља нови план из ког само Приштина може да профитира. И то је једина константа са којом се годинама овде суочавамо", коментаришу наши саговорници у Северној Митровици.
Овде су људи, стално то понављају, веома свесни притисака којима је Београд изложен.
"Увек се до сада знало – ако Београд нешто не прихвати биће изолован, биће стављен под санкције, биће бомбардован, биће ово, биће оно. С обзиром на садржину плана који је доступан јавности, притисак ће бити само на Београду, неће бити на Приштину. Који се то услов ставља пред Приштину, шта се тражи од Приштине у том плану, да призна Србију? Да ли негде у Шолц- Макроновом плану пише да ће престати да хапсе, малтретирају људе, да ће престати да праве базе на северу Косова, да ће престати да отимају имовину од Срба или је њима једино важно да Србија призна Косово", речи су наших саговорника.
Биће ово, закључују у Митровици, "само још једна рунда преговора која неће ништа променити на терену, само ће још више отежати позицију Београда".
"Уверен сам да Вучић тврди стоји иза обећања да неће признати Косово и да неће дозволити столицу "Косова" у УН. Једноставно, нико ме не може разуверити да ће бити другачије. Не може бити другачије. Не сме бити другачије. А што се тиче Брисела, преговора у понедељак, силних притисака, претњи да ће нам увести санкције, да ће нас изоловати, све ме то подсећа на преговоре у Рамбујеу... Једина разлика јесте што Србија сада зна, а 1999. није знала шта је чека ако не прихвати предлог који је на столу", понавља један од наших саговорника.
Дискриминација којој се не назире крај
Живојин Ракочевић, новинар и књижевник који живи у Грачаници, једној од српских енклава на Косову и Метохији, каже да Срби на Косову и Метохији од преговора у Бриселу, на првом месту очекују "да неко коначно, након више од две деценије, види њихов тешки положај, одсуство већине права, патњу и дискриминацију којој се не назире крај".
"Како се може решавати питање Косова и Метохије, ако у Призрену живи осам Срба? То је парадокс који изазива дубоко понижење и таворење у гету. Срби са КиМ једино истинско разумевање очекују од Београда и свесни су да Београд нема шта да уступи и да попуштања и предаја наших овлашћења нису дала никакве резултате. Дошло се до зида и сада Приштина очекује да Београд уступи нашу слободу и идентитет. Погледајте честитке које врх Косова упућује Србима за велике празнике – ми смо безлична православна маса у великој Албанији", каже Ракочевић за РТ Балкан.
Он додаје да "што се међународне заједнице тиче, њихове очи су преко двадесет година чврсто затворене и може се рећи да је она потпуно слепа за положај Срба на Косову и за правду".
"Они желе да доврше фатално кршење међународног права и сматрају да се „пројекат Косово“ налази у својој завршној фази. На несрећу готово целог света преседан Косова ће се умножавати и јасно је да је није било Косова, не би било Крима. Срби су се вратили у своје вековно трпљење и чекају слободу заједно са нашим најважнијим духовним, културним и државним вредностима и светињама. То је једини модел преживљавања и он се показао као непобедив и као сигуран залог за будућност и ослобођење", закључује Ракочевић.
