Курти обнародовао прву верзију европског предлога: ЗСО за де факто признање тзв. Косова

Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти прочитао је 13. фебруара у Скупштини "неке карактеристике" прве верзије европског предлога који је у директној колизији са Резолуцијом 1244. Већина тачака које је прочитао значе де факто признање тзв. Косова, преноси данас портал "Репортери".

Према Куртијевим речима, предлог се заснива на моделу немачко-немачког споразума из 1972. године и многим другим моделима де факто признавања државности у историји међудржавних односа, нпр. споразум између Јапана и Јужне Кореје. Сам Уставни суд Савезне Републике Немачке је 1973. године утврдио да је немачко-немачки споразум укључивао де факто међусобно признавање држављанства и признавање територијалног интегритета из перспективе међународног права.

Предлог прве верзије садржао је прихватање принципа равноправности држава у међународном систему, што је кључни принцип Повеље Уједињених нација у погледу односа између независних држава.

Овим предлогом захтева се да стране признају принципе равноправности суверенитета, територијалног интегритета, мирног решавања сукоба у односима самопроглашеног Косова и Србије.

Београд би се, према првој верзији овог плана, морао обавезати да неће спречавати чланство Приштине у било којој међународној организацији која укључује не само организације на европском континенту, већ и оне универзалног обима, као што су УН и Унеско, или НАТО.

Стране би се, такође, обавезале на то да једна другој признају права државног представљања у области међународних односа, као и да признају државна докумената која имају функцију исправа грађана, као што је пасош.

Предлог је укључивао размену сталних дипломатских канцеларија у виду конзуларних представништава, која би, де факто, имала функцију амбасаде, као што је то био облик међудржавних односа у Краљевини Југославији пре Другог светског рата.

Предлог је, према Куријевим речима, преноси "Репортери" садржао и две норме које се односе на права српске заједнице на Косову и Метохији: Прво, норма коју је српска заједница утврдила - имала би право самоуправљања у складу са конвенцијама Савета Европе, као и свака мањинска заједница у државама чланицама Савета Европе.

Друга је била формализовање статуса Српске православне цркве, што су, према Куртијевим речима, из Приштине већ урадили "признавањем постојања цркве у нашем Закону о верским заједницама" на тзв. Косову.

Последња тачка предвиђала је правило да стране морају да спроведу све обавезе преузете потписивањем Бриселских споразума.