Србија и Балкан
РТ Балкан анализа поводом месеца борбе против рака: Пацијенти све млађи
Већи број млађих пацијената са малигним болестима је доказ да стил живота, све дуже седење и стрес утичу на појаву рака, указује др Душан Ристић из Института за онкологију и радиологију Србије
Пораст броја карцинома присутан је свуда у свету јер на наплату долази немогућност лечења ових пацијената током двогодишње пандемије коронавируса. У Србији сваке године од карцинома оболи око 40.000 људи, а умре 20.000.
Мушкарци у нашој средини највише оболевају од рака плућа, дебелог црева, ректума и простате. Код жена малигни процес најчешће погађа дојке, плућа, дебело црево, ректум и грлић материце.
Према последњим доступним подацима из 2020. године, у Србији је од рака бронхија и плућа оболело 6.926 особa, 4.738 мушкараца и 2.188 жена, а умрло је 4.999 особa оба пола, 3.399 мушкараца и 1.600 жена. Од малигних тумора дојке исте године је оболело 4.368 и умрло 1.782 жена.
Весна Бонџић из Женског центра "Милица" за РТ Балкан открива да најмлађа пацијенткиња у њиховом удружењу са раком грлића материца има само 17 година, док је двадесетогодишњакињи дијагностикован рак дојке.
Шта је тачно узрок поражавајуће статистике, према којој је Србија на другом месту, одмах после Мађарске, на листи европских земаља са високим ризиком умирања од малигних болести и зашто све више младих оболева - тема је којом се у марту, месецу борбе против рака бави РТ Балкан.
Оболева све више младих
Специјалиста интерне медицине и субспецијалиста медикалне онкологије, др Душан Ристић из Института за онкологију и радиологију Србије каже за РТ Балкан да смо 2001. имали око 200.000 оболелих, 2011. око 250.000, а да ћемо актуелне податке из периода короне добити тек за десетак година.
"Захваљујући бољој дијагностици омогућено нам је да откријемо болест у ранијој фази. Такође, расте број младих са малигним болестима, што је доказ да стил живота, аерозагађење, прљава храна, дуже седење и стрес утичу на појаву рака. Према учесталости код нас на клиници то су саркоми, тј. канцерогени тумори меког ткива и костију, затим колоректални рак, рак плућа, дојке и грлића материце", наводи др Ристић.
Он подвлачи да су превенција болести и редовне контроле од највеће важности, јер је рак излечива болест када се открије на време.
"Све девојчице од 12. године би требало вакцинисати ХПВ вакцином, девојке треба да избегавају хормоналну терапију јер тешко нарушава баланс хормона, а абортус не треба да буде превенција за трудноћу", наводи он и наглашава да иновативне терапије и континуирани напредак у лечењу дају све већу наду, али када је болест у почетном, не и у четвртом, најтежем стадијуму.
НАТО бомбе сејале рак
Министарка здравља др Даница Грујичић, гостујући у "Релативизацији" на РТ Балкан подсетила је да је организација УН за екологију још 1999. говорила о регионалној еколошкој катастрофи, као последици НАТО бомбардовања СР Југославије, и указала на узрок повећања малигних обољења.
"Када погледате агресивност и морталитет тумора, ми, Мађари и Хрвати се смењујемо у броју умрлих од малигних болести. Тумори су постали агресивнији и непредвидљивији. Тадашњи метеоролошки услови су произвели да се загађење шири на друге земље. Ми морамо да будемо земља која ће тражити забрану производње оружја са осиромашеним уранијумом", закључила је министарка и подсетила да су многи који су радили на рашчишћавању терена оболели и умрли од леукемије и других малигнитета.
Превенција као спас
На скрининг рака дојке данас се позивају жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на сваке две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и "папа тест" једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 годинe, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
