Међународни дан река: Пречишћавамо само 10 одсто отпадних вода, Морава и Сава приоритети

Међународни дан река обележава се данас, 14. марта, а стручњаци из области водопривреде и заштите животне средине сагласни су да је наша дугогодишња хронична бољка одсуство система за пречишћавање отпадних вода, али и изражене суше, односно поплаве које се јављају као последица климатских промена.

Професор др Дејан Крчмар са Катедре за хемију, биохемију и заштиту животне средине новосадског Природно-математичког факултета, за РТ Балкан каже да, Нови Сад, Ниш и Београд, једина престоница у Европи, своје комуналне воде испуштају директно у реке.

Последица неодговорног понашања су водотокови пуни микропластике, антибиотика, хормона и наркотика.

Пречистимо тек 10 одсто отпадних вода

Србија пречисти тек 10 одсто отпадних вода, док упоредиве земље из околине пречисте седам пута веће количине, напомиње професор Крчмар. На канализационе системе, са друге стране, прикључено је око 55 одсто становништва, односно тек 3,9 милиона становника.

"Ми смо још на основном нивоу, код изградње канализационе мреже. Док то не урадимо, органске отпадне воде испуштаће се у реке. За утеху је што је Дунав велика река и има велику проточност, па се последице брзо санирају, али је ситуација потпуно другачија на малим притокама и каналима где у летњем периоду 90 одсто тих вода чине фекалије", додаје професор.

Према његовим речима, последице су погубне, па уместо да врше одређене функције, као што су наводњавање, развој прехрамбене индустрије, циркуларне економије, туризма, риболова или туристичко, у рекама долази до помора рибе, појаве непријатних мириса, огромних количина микропластике, хемијских једињења итд.

Због тога је угрожено и здравље људи код којих долази до стомачних инфекција, кожних обољења и слично.

"У том смислу се раде узорковања воде и анализа на купалиштима, а у току су и значајна улагања у иницијативу "Чистија Србија" за коју су добијене инвестиције у вредности од четири милијарде евра, а које ће се употребити за изградњу око 200 пречистача", наводи Крчмар који саветује законодавце да се придржавају рокова и закона, а грађане да воде рачуна и не бацају смеће у реке, да одговорно одлажу отпад како се опасне депоније не би формирале у близини речних токова и да генерално воде рачуна о заштити животне средине.

Др Момир Пауновић, руководилац одељења за хидроекологију и заштиту вода Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" у Београду, за РТ Балкан каже да постоје планови да се у региону Великог села направи већа фабрика за пречишћавање отпадних вода.

"Изгледа да ће се сада активирати та техничка решења за одвођење свих вода из централних градских општина на ту локацију, што ће смањити загађеност у Београду", наводи Пауновић и наглашава да је обавеза Србије према ЕУ да сва већа насеља стави у јединствене канализационе системе и да се ради пречишћавање.

Морава и Сава приоритети

Слив Велике Мораве, као наше највеће националне реке је, у том смислу, најважнији је, напомиње наш саговорник.

"Морава је највећим делом у Србији, а као што знате, уз Јужну и Западну Мораву, као и Нишаву, лоцирано је доста урбаних насеља а сам слив Мораве је под попречним утицајем система пречишћених вода, те је потребна за наводњавање и заштиту биолошке разноврсности", објашњава Пауновић.

Када је Сава у питању, наглашава да велики број Београђана добија пијаћу воду из ње.

"Заштита од загађења ове реке требало би да буде приоритет. Вода из чесме је здрава, што је потврђено контролом. Она јесте тврђа, виде се понекад наслаге, али то је све због система водоснабдевања који је у појединим деловима града старији, као и инсталације и цеви у неким зградама", прича саговорник из Института за биолошка истраживања.

Напомиње да су данас аналитичке методе савременије и прецизније, па сада знамо да се лекови, хормони и наркотици који се нађу у људској употреби, детектују у рекама.

"Сад замислите колика је њихова потрошња кад се у једном огромном Дунаву све чешће идентификују велике количине", каже Момир Пауновић.

Реке су динамичан систем, па се неке непознате врсте појављују и потискују друге, а истовремено аутохтоне врсте изумиру.

"У Сави и Дунаву услед промене климе имамо кинеску рибу, костолобике, која је сада доминантнија у односу на домаћу. Такође, на Ади Циганлији имате северно-америчке корњаче које су се лепо прилагодиле нашим условима. У природу су пуштени и амерички ракови који такође потискују наше поточне и бунарске ракове", набраја др Пауновић и додаје да нешто од тога може да буде и опасно, попут рачије куге, болести коју ти ракови доносе, паразита или само економске штете.

Србијаводе: Улажемо у превенцију и заштиту од поплава

Из ЈВП "Србијаводе" саопштили су да су у периоду 2014-2021. године реализовали више од 700 пројеката и 17 капиталних пројеката за унапређење заштите од поплава на најугроженијим подручјима.

"Систем заштите од поплава у Србији чине бројни водни објекти у јавној својини и то 2.142 километра насипа, 4.942 километра канала за одводњавање са 54 црпне станице и 43 бране са акумулацијама. Формиран је и Центар за управљање одбраном од поплава који ће значајно допринети смањењу опасности од поплава и повећати безбедност грађана", наводе и додају да је потребно константно улагати у превенцију и заштиту и бити одговоран према природи.