Избори у Црној Гори – ко ће са Милом у други круг?
Млака припрема – жестока завршница!
Овако би се у једној реченици, чини се, дала описати предизборна кампања у Црној Гори, пет дана пред председничке изборе заказане за недељу, 19. марта. Грађане Црне Горе до петка увече и почетка изборне ћутње чекају завршне конвенције канидата, и, оно што се посебно ишчекује – ТВ дуел, телевизијско сучељавање по многима двојице најсупротстављенијих канидата – Мила Ђукановића и Андрије Мандића. Може ли, и колико, овај ТВ дуел утицати на мишљење и опредељење бирача, и то ко ће и са којим резултатом у већ виђени други изборни круг, који би могао бити одржан 2. априла ове године? Ђукановић је, иначе, по први пут од 2006. године, прихватио да учествује у овој врсти ТВ дебате.
Прихватајући ТВ дуел Мило Ђукановић рекао је да је то прилика да "помогну црногорској јавности да са више сигурности одабере свој пут и поглед у будућност."
"Нажалост, Црна Гора је опет на раскршћу, или ће наставити да иде путем изградње озбиљне европске државе, или ће наставити да посрће странпутицама којима се крећемо задње две и по године. Чини ми се да нема два репрезентативнија представника тих политичких понуда у овом тренутку од господина Мандића и мене", рекао је Ђукановић образлажући свој став.
Мандић је рекао да је "потпуно природно да он и Ђукановић разговарају о будућности или и о прошлости, јер су најдуже на политичкој сцени, усмеравали процесе у последњих 20 година и имали убедљиво највећу подршку грађана".
"Мило – него ко?"
Мило Ђукановић, актуелни шеф државе кроз кампању иде са слоганом "Мило – него ко?" и тражи подршку народа за још један мандат, трећи председнички. У досадашњем делу кампање посебно је истицао то што је Црна Гора за време његове власти "обновила независност, ушла у НАТО", дошла, како каже у "предворје Европе", "реализовала вредне инвестиционе планове".
"Црна Гора неће издржати још четири године уништавања. Држава и друштво су у озбиљној агонији. Сваки елементарно мислећи човјек може рећи само: било и не поновило се", још су неке од Ђукановићевих порука који је оштрицу своје кампање окренуо на владајућу већину у Црној Гори после парламентарних избора у августу 2020. године.
Његово обећање је и да ће Црна Гора ући у ЕУ током његовог следећег мандата а за актуелну Владу Црне Горе у техничком мандату каже да је она "сервис великодржавног национализма којом управљају они са четири посто подршке". На једном од политичких скупова неке своје противкандидате назвао је "шарлатанима", друге "војводама и довојводама"
Ђукановић је, иначе, први пут председник Црне Горе био од 1997. до 2003. године, тренутно му истиче други мандат који је започео после избора 2018. године и у трци је за трећи. Године 2006. предводио је покрет за независност Црне Горе која је тада и изгласана на референдуму. Председник Владе Црне Горе био је од 1991—1993, 1993—1996, 1996—1997; 2003—2006; 2008—2010; 2012—2016.
На једном од последњих предизборних скупова, у Бијелом Пољу синоћ, Ђукановић је још рекао да његовим избором за председника "Црна Гора неће забасати у тмине српског света", јер, његов европски пут "обасјава луча грађанске, антифашистичке, мултиетничке и европске државе".
Ови избори, по њему су "историјска шанса која се не смије пропустити".
Мандић на путу помирења у Црној Гори
Председнички кандидат Андрија Мандић, један од лидера Демократског фронта, са друге стране, потенцира причу о помирењу Црне Горе.
"Мој главни приоритет јесте да Црну Гору ставим на пут помирења. Други циљ је да ову земљу сви њени народи, независно да ли су Срби, Албанци, Хрвати, Црногорци, Бошњаци, доживљавају као своју и да је воле", једна је од главних изборних порука Мандића који ће завршни предизборни скуп имати у петак увече у Подгорици.
Његова обавеза јесте, рекао је још Мандић на једном од предизборних скупова да "уједини Црну Гору".
"Све честите људе, независно за кога су раније гласали, позивамо да буду са нама. Ово је наша држава и можемо да будемо срећни ако смо сви срећни", речи су Мандића.
Милан Кнежевић, један од лидера ДФ-а и председник Демократске народне партије подсетио је синоћ на предизборном скупу у Никшићу да кад су последњи пут говорили у дворани спортског центра у том граду, завршили су у затвору јер су "Милу Ђукановићу поручили да је архилопов".
"Седам година касније, био би грех да не наставимо како смо почели. Непоменик је пре неко вече саопштио да не може прежалити што је изгубио Никшић и да ће учинити све да га врати. Пошто су му очигледно нешто сипали у дрогу, да га подсетимо да ће морати да врати и Подгорицу, Зету и Будву, и Котор, и Жабљак и Даниловград и Пљевља и Херцег Нови и Плужине и Шавник и Мојковац и све остале градове", подсетио је Кнежевић и додао да ће се пре "њему вратити локне на глави него што ће Мило Ђукановић вратити Никшић".
Један од лидера ДФ рекао и да када Ђукановића „не прогањају уништени предузетнички гиганти које је сам разорио, онда га прогања велика Србија и СПЦ.
Даниловић за укидање санкција Русији
Горан Даниловић, кандидат Уједињене Црне Горе у кампањи инсистира да је "признање Косова урађено срамно" и да је "укидање санкција Русији интерес и обавеза Црне Горе".
"Ја сам се надао да ћете у једном тренутку своје политичке каријере, па макар било и на крају, схватити шта сте покушали. Од некада Црне Горе која се поносила српством, његошевске Црне Горе, дошли смо до тога да у вашем мандату то буде прогнан термин и прогнан народ“, рекао је Горан Даниловић.
Част и достојанство
Алекса Бечић, председник Демократа у кампањи под слоганом "Части ми", посебно истиче своју част, достојанственост, наводи и да иза себе нема никаквих афера, да нема милионске рачуне, материјална богатства.
"Никад и никог нисам издао. Зато ми је част бити кандидат за председника Црне Горе. Обећавам да ћу се свим силама трудити да будем – народни председник", речи су Бечића коме је подршку у првом кругу обећао председник Грађанског покрета УРА и премијер Црне Горе у техничком мандату Дритан Абазовић.
"Свом пријатељу Алекси Бечићу желим пуно успеха 19. марта", рекао је пре који дан Абазовић најављујући подршку своје партије Бечићу.
Нисмо брату пребацили 11 пута по милион евра
Јаков Милатовић није био прва опција покрета "Европа сад" за канидата, али је у први план избио пошто је одбијена кандидатура Милојка Спајића.
"Каква је била прва демократска влада у Црној Гори, можемо да се сложимо да је имала и неке мане, али сасвим сигурно није потписивала своме сину различите концесионе уговоре, није брату пребацивала 11 пута 1 милион, није своју сестру позиционирала тако да буде врата свим страним инвеститорима у Црној Гори", једна је од порука Јакова Милатовића са предизборних скупова.
Председнички кандидат Драгиња Вуксановић, најавила је своју победу због тога што – "жене долазе".
И док су политички аналитичари у Подгорици сагласни у једном – Црна Гора председника ће добити у другом изборном кругу, предстојећи избори су важан тест и за ванредне парламентарне изборе, који вероватно чекају ову државу. Отуда на изборима и седам кандидата јер су скоро сви политички субјекти решили да још у марту измере своју политичку тежину.
Ко ће у други круг?
"Победа над превазиђеним диктатором Ђукановићем у другом кругу председничких избора, од стране било ког другог кандидата (изузимајући враголасту Драгињу и оног тзв. комичара, наравно) - представљала би корак напред у правцу демократизације Црне Горе. Зато, понављам: демократски кандидат који прође у други круг против одлазећег тиранина треба да има подршку свих осталих, као и њихових гласача", каже за РТ Балкан Бошко Вукићевић, политички аналитичар из Подгорице.
Међутим, по његовом мишљењу, "име и политике оног кандидата који ће коначно срушити Ђукановића нису без значаја; напротив, разни кандидати представљају различите идеје и визије будућег развоја државе".
"У том смислу, однос кандидата према западним амбасадама, као и амбасада према кандидатима, треба да буде један од основних параметара за опредељење код слободних људи. Укратко, они који мисле да западне амбасаде треба у свему, неупитно и дефинитивно, да одређују правац развоја наше државе, као за време вишедеценијске страховладе Мила Ђукановића - заиста би требало да гласају за Милатовића или за Бечића. Ова два млада политичара (која по мом мишљењу имају и неке добре политике), уосталом, такав про-амбасадорски став и не крију. Штавише, они с поносом истичу добре и специјалне односе са западним центрима моћи и отворено се кандидују да ће, умјесто превазиђеног Ђукановића, уредно и прецизно извршавати све инструкције и политике амбасада", каже Вукићевић.
Црна Гора и "западне вредности"
По њему, такав став је легитиман, а он "истовремено означава и тежњу за неком врстом стабилности коју би, према мишљењу оних који га пропагирају, само Запад и нико други, могао обезбедити и гарантовати Црној Гори". С друге стране, наставља Вукићевић, "таква прижељкивана (али ипак упитна) про-западна стабилност би се наметнула науштрб демократских правила и процеса, јер она често подразумева одлуке које нису у складу са вољом и интересима црногорских грађана".
"`Западне вредности` које често млади Спајић истиче као највеће и неупоредиво достигнуће модерне цивилизације (а које и по мом мишљењу садрже неке добре, позитивне и корисне појаве), често "у пакету" доносе и неке ствари које нису у складу с мисијом Црне Горе која се враћа себи, тј. свом историјском идентитету. Ту подразумевам антируску пропаганду и антируске санкције у актуелном периоду настајања мултиполарног света, фаворизовање "парада поноса" које угрожавају институт породице, бесконачно поновљена гласања за антисрпске резолуције у парламентима, поновно довођење у питање јединствености православне цркве, итд. Између осталог, те ствари, као што је општепознато, наш свети митрополит Амфилохије је одлучно одбацивао", мишљење је Вукићевића.
Он додаје да све те ствари које долазе у пакету са западним вредностима, а које између осталих ствари представљају и обесмишљавање тековина литијског покрета - кандидати амбасада безусловно подржавају и промовишу". Што је, понавља Вукићевић – "легитимно, али често није у интересу наших грађана, по мом мишљењу".
Амбасаде ће прихватити стање ствари
"На другој страни, као што сам већ наводио, кандидатура Мандића представља неку врсту дисконтинуитета са претходним системом, тј. са наведеном свемоћи западних амбасада. Он с мјеста предсједника, дефинитивно, неће ићи главом кроз зид, нити се званично бавити питањима која нису у његовој компетенцији, али с друге стране - неће ни безусловно следити сваки могући диктат западних амбасада који није у интересу грађана Црне Горе. Помиритељска кампања коју је покренуо представља одговарајућу и солидну подлогу за политике дисконтинуитета са Ђукановићевим режимом", вели Вукићевић.
По његовом мишљењу, "амбасаде ће се на све могуће начине трудити да не буде изабран кандидат који им није по вољи, али ако се то деси - на крају ће прихватити стање ствари".
"У више наврата сам наводио: чак и у круговима западних центара моћи временом почну више да поштују оне који покажу карактер и не изврше све могуће "домаће задатке", од оних који све инструкције без поговора следе. Из наведених разлога, а имајући у виду и велику масовност на многим предизборним скуповима Андрије Мандића ових дана, мишљења сам да ће код грађана Црне Горе однети превагу жеља и воља за дисконтинуитетом са претходним системом тиранина Ђукановића", каже Вукићевић.
За победу у првом кругу избора потребно је да један од канидата освоји више од 50 посто гласова изашлих бирача. У супротоном, петнаест дана касније, 2. априла биће организован други изборни круг у који ће ући два кандидата са највећим бројем освојених гласова. На председничким изборима 2018. године, Мило Ђукановић победио је у првом кругу са 53,9 посто, односно, освојио је око 180.000 гласова.
Младен Бојанић, кога су тада подржали ДФ, ДЦГ, СНП и УРА тада је освојио 33,4 посто гласова.