РТ Балкан анализа: Осиромашени уранијум остаје у природи и зрачи хиљадама година

Најаве Велике Британије да ће Украјини послати муницију, међу којом и гранате које садрже осиромашени уранијум, са разлогом су забринуле свет, а у Србији пробудиле болна сећања на НАТО агресију и подсетила на бројна питања на која и данас нема одговора.

Процењује се да су НАТО снаге, током 78 дана бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године бациле око десет тона осиромашеног уранијума (ОУ). Пре тога, за време рата у Персијском заливу бачено је чак 320 тона, а коришћен је и у Босни и Херцеговини, наводи Милан Орлић са Института за нуклеарне науке "Винча" у Београду у стручном раду из 2001. о проценама последица коришћења муниције са ОУ на овим просторима.

Орлић је тада навео да су последице прилично контраверзне. Са једне стране, представници званичних војних и државних институција западних земаља минимизирају могуће штетне последице, ослањајући се на чињеницу да се уранијум већ налази у животној средини, а да је његово повећање као последица коришћења наоружања са ОУ мало и унутар географских варијација. Са друге стране, истиче Орлић, неформалне организације, као што су удружења америчких војних ветерана или еколошки покрети, често извлаче превише строге закључке.

Некадашњи министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван за РТ Балкан наглашава да је у питању муниција која у одређеним околностима апсолутно изазива канцерогене болести код људи и да Србија трпи последице "потпуно нехумане злочиначке муниције".

"То је веома драматично, такве најаве нису озбиљне и требало би их избацити не само из вокабулара, већ и из праксе јер би у свету требало забранити тај тип муниције", упозорава Триван.

Додаје да је поступање на тај начин нехумано и да Србија, имајући у виду шта је доживела током и након НАТО агресије, не жели тако нешто било коме на свету, без обзира у каквом је односу са другим земљама.

Напомиње да је време полураспада оваквих елемената у природи готово трајно уколико се не изврши деконтаминација - реч је о стотинама и хиљадама година.

"Практично је утицај трајни осим ако се не изврши деконтаминација, а постоје методе у свету да се то уради. Ми смо у нашој земљи то највећим делом урадили и на тај начин смо добрим делом успели да од одређеног момента заштитимо наше становништво од погубних последица те врсте муниције", објашњава наш саговорник.

Орлић у свом раду тврди да могућност излагања зрачењу уранијума и његових потомака постоји само за становништво које се у тренутку удара налазило на растојањима до око 100 метара.

Као последица тога може доћи до повећања ризика од обољења и евентуално смрти од канцера са латентним периодом од неколико десетина година. Орлић додаје да су ове вероватноће знатно мање од природних вредности, па је практично немогуће утврдити број тих појава. Међутим, то не значи да све особе које су биле у близини места удара не треба да буду медицински испитане.

Триван подсећа на чињеницу да су италијански војници тужили сопствену владу због последица које су имали боравећи на теренима на Косову и Метохији који су били контаминирани ОУ након чега су бројни оболели од рака. У Италији, наиме, има више од 350 потврђених пресуда  војницима, припадницима КФОР-а из НАТО мисије на Косову и Метохији. Више од 7.000 грађана ове државе оболело је од канцера, док је 400 преминуло од последица ОУ.

Истражна комисија италијанског парламента објавила је 2018. године, а поводом поменутих тужби, закључак у којем се наводи да "постоји јасна веза између излагања осиромашеном уранијуму и оболевања од најтежих болести италијанских војника који су били у мисијама на Косову и Метохији, у Босни, Ираку и Авганистану".

Триван наводи да је овај пример, уз многе друге, уверљив доказ да осиромашени уранијум има погубне последице по људе и природу и да је то разлог да се таква муниција не користи.

Указује на чињеницу да НАТО угрожава и своје људе тако што их доводи на терен где је коришћен овај тип муниције.

"То је доказ да се о томе не води рачуна и да су некоме људски животи ништа. Ако су му сопствени животи ништа, какав ли ће тек бити поглед на туђе животе, то јест припаднике других народа? То је скандалозно. То је нешто чега треба да се сећамо сваке године, нешто што никада не сме да се заборави", јасан је Триван.