Србија и Балкан

Упркос противљењу Београда: Отети на КиМ постају "присилно нестали"?

Шеф приштинске комисије за нестале Андин Хоти каже да је израз "присилно нестала лица" уврштен у изјаву о несталим лицима
Упркос противљењу Београда: Отети на КиМ постају "присилно нестали"?© АTA Images/B.P.

Шеф Комисије за нестала лица владе привремених приштинских институција Андин Хоти тврди да ће термин "присилно нестала лица" бити укључен у Декларацију о несталим особама која је део договора у Охриду, преноси Коха.

"Израз 'присилно нестала лица' уврштен је у изјаву о несталим лицима, која, између осталог, укључује и пријем тајних података из Србије, као и достојанствено поступање према присилно несталим лицима. И очекујемо да ће ова изјава сада постати обавезна за обе стране, након гаранције ЕУ", рекао је Хоти за приштински лист.

У Анексу договора Београда и Приштине постигнутог у Охриду 18. марта нигде се, међутим, не помиње термин "присилно нестале особе", већ се наводи да ће "обе стране хитно подржати већ договорену Декларацију о несталим особама".

Председник Србије Александар Вучић тада је подвукао и да наша земља не може да прихвати тај израз "јер је то део посебне међународне конвенције о заштити свих лица и из тога би следила директна одговорност Србије за рат на Косову и плаћање ратне одштете". 

"На жалост, Приштина је то користила као метод притиска на Србију из којег би се произвеле материјално-правне последице за ратну одштету коју би Србија требало да плати Приштини", истакао је Вучић.

Наиме, термин "присилни нестанак" подразумева одговорност државе, а конкретно у случају Косова и Метохије, упркос томе што је злочине чинила ОВК, Србија би била одговорна, будући да је у то време њен суверенитет на Косову био неупитан.

"Што се тиче текста Декларације, он је неколико задњих месеци договаран и усаглашаван и у њега је уграђен добар део примедби које смо имали и ми и приштинска страна. Једини део приче који је Приштина из не знам којег разлога потегла, био је да се у декларацији термин 'присилни нестанак' унесе као одредница за нестала лица, а ми смо Европској комисији и Приштини објашњавали да је тај термин небитан и ништа не значи јер неће решити ни једну судбину несталих, а имплицира одговорност Србије",  навео је недавно за РТ Балкан председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић.

Хоти такође тврди да је анексом договора из Охрида питање несталих "једино које се треба хитно решити", како каже,  "у року од 30 дана би требало да се формира заједнички одбор за праћење".

"Размотрићемо и могућност потписивања Декларације о несталим лицима", рекао је Хоти.

Он је рекао да је пред Србијом и привременим приштинским властима огроман посао, да је утврђена листа од 3.272 нестала лица и тек ће се разговарати о томе.

Неспорно је међутим, да тај, огроман посао Приштина већ дуже време опструише.

Аљбин Курти је зауставио рад Радне групе комисије за нестала лица Београда и Приштине, па је последња седница одржана пре две године.

image