"Новости": Јача сарадња Београда и Бањалуке - одговор на "Западнобалканску четворку"

Србија и Република Српска додатно ће учврстити сарадњу у наредним месецима, која ће се огледати у координисаним наступима по најважнијим политичким питањима, али и још већим јачањем економских и друштвених веза.

Ово ће, како сазнају "Вечерње новости", бити одговор Београда и Бањалуке на стварање нове иницијативе под називом "Западнобалканска четворка - 100 одсто усклађеност са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ", а коју су пре два дана у Скопљу усагласили министри спољних послова Северне Македоније Бујар Османи, Црне Горе Ђорђе Радуловић, Албаније Олта Џака и заменик шефа дипломатије тзв. Косова Крешник Ахмети.

Такав вид удруживања, који пролази уз амин западних земаља, заправо је само нови оквир за остваривање идеје "велике Албаније" и још један вид притиска на Србију да одступи о политике неутралности и уведе санкције Русији, наводи лист.

Осим тога, идеја о учвршћивању сарадње Србије и РС долази дан након што је амерички државни секретар Ентони Блинкен оценио да је председник Републике Српске Милорад Додик "на ауторитарном путу (председника Русије Владимира) Путина".

Иначе, руководства Србије и РС потписала су још 2006. Споразум о успостављању специјалних паралелних веза.

Он се односи на сарадњу у областима привреде и коришћења привредних ресурса, планирања, приватизације и денационализације, науке и технологије, образовања, културе, спорта, здравства, социјалне политике, туризма и заштите околине, информисања, слободе и права грађана, као и сузбијања криминала.

У претходном периоду две владе су одржавале и заједничке седнице.

Антируски наратив као алиби за "природну Албанију"

Премијер Северне Македоније Дмитар Ковачевски биће данас гост Београда, па се очекује да разјасни и све око нове иницијативе "Западнобалканска четворка".

Иако је формалан став да се окупљају око исте спољне политике, у медијима је наглашено да су три од четири потписника Албанци.

Занимљиво је да су из Скопља стизале поруке да Србија и Босна и Херцеговина нису пожељне на скупу због, како су истицали, веза са Русијом.

И организатори су на званичним профилима на друштвеним мрежама истицали то што су из иницијативе изостале Србија и Босна и Херцеговина (нарочито РС), с образложењем да су непожељне, јер нису увеле санкције Руској Федерацији.

Тиме је антируски наратив постао алиби за још једно институционално повезивање простора које екстремни планери у Тирани и Приштини виде као "аутохтону", односно "природну Албанију", истичу "Новости".

Политички аналитичар Бошко Вукићевић рекао је да "уколико би циљ оснивања тзв. западнобалканске четворке био културно и економско повезивање албанског народа у региону, у томе не би требало видети ништа лоше".

"Међутим, поставља се питање - уколико је циљ економско, културно, транспортно повезивање земаља региона - откуд се сада уместо иницијативе 'Отворени Балкан' појављује ова нова? Треба имати у виду да је од поменутих чинилаца нове иницијативе само Албанија албанска држава, док су у Црној Гори Албанци национална мањина, а 'Косово' је привремено отети део Србије", навео је Вукићевић, преноси лист.

Он примећује да је интересантно да западни центри моћи на сваки пројекат културног и економског повезивања и интегрисања албанског народа на Балкану гледају благонаклоно, док сличне српске пројекте најчешће посматрају непријатељски или макар с подозрењем.

Укидање граница између Албаније и "Косова"

У стилу означавања Србије као кривца јуче је опет говорио председник Црне Горе Мило Ђукановић, настављајући са оптужбама на рачун Србије, која, како је рекао, "покушава да влада земљама региона".

"На Западном Балкану је реплика онога што Русија жели да уради у својој регији. На Балкану сада имамо покушај прављења српског света као неку врсту продужетка руског света у руском региону, и као што они покушавају да врате утицај који је Совјетски Савез имао, то исто ради и Србија. То су ретроградне политике, оне не желе да владају својим земљама, оне желе да владају нацијама. То видимо у региону где Србија покушава да влада Црном Гором, покушава да влада БиХ, 'Косовом' и Северном Македонијом. И рекао бих да, нажалост, та политика још није добила адекватан одговор наших западних партнера", навео је Ђукановић.

Иначе, владе Албаније и тзв. Косова потписале су раније споразум којим се Приштина и Тирана обавезују на уједињавање и координисање спољних политика, али и на заједничке амбасаде и размену дипломатског особља.

Поред тога, сагласили су се и о стварању територијално-административне целине од 30 километара унутар Албаније и исто толико унутар тзв. Косова, тако да су практично укинуте границе.

Приштински медији пренели су јуче истраживање италијанског института "Пиеполи", које је показало да 74 одсто Албанаца жели стварање заједничке државе између Албаније и тзв. Косова, а тема "спајања" је стално присутна у политичким дебатама у Тирани и Приштини.