Џин уместо млека

Свет филма ове године обележава педесет година од како је снимљен филм "Велики Гетсби", по роману чувеног америчког писца Скота Фицџералда. Сценарио је написао нико други до Френсис Форд Копола, филм је режирао Џек Клајтон, а главне улоге играли су Роберт Редфорд и Миа Фароу.

Ово је била трећа по реду екранизација истоименог романа, прва у колору. Филм о момку скромног порекла који се преко ноћи обогатио и није могао да  престане да воли једну жену, никада можда и не би био снимљен да у "Парамаунт пикчерсу", шеф студија Роберт Еванс није хтео главну улогу за своју велику љубав, Али Мек Гроу.

Све је уговорено- али га је Мек Гроу изненада напустила. Њу је заменила Миа Фароу, тада у другом стању, што је морало да буде прекривено вешто кројеним костимима. Костими су тако вешто израђени, (љуска која је обликовала месо лика), да је Оскар за костимографију једини који је овај филм добио.

Али - време је радило за ово остварење које је култним начинила Редфордова глума и сама прича писца у коме као да је дрхтала врелина југа, полако је опчинила планету. Скот Фицџералд је у двадесет и четвртој години постао један од најперспективнијих младих писаца САД.

Седам дана после објаве првог романа, питао је Зелду Сејер  да се уда за њега. Венчали су се у Њујорку  и годину дана касније добили кћер Франсес Скот Фицџерлад – Скоти. Живе у Њујорку, богати и славни, кћеркица расте, бурбон, виски, шампањац прште као водоскоци око њих. 

Када оду у Париз, упознају Езру Паунда, Гертруду Стајн и гомилу даровитих уметника. Париз, кога је баш тих година Хемингвеј назвао "покретним празником", делује као шарени карусел, изазива оно дрхтање стварности које у метафизичким, будним сновима, осећамо као треперење непознатог.

Али увек долази моменат пресуде, када ће напетост тајне достићи зенит и тада ће небо заиста и пући, подићи се и показати ствари чудновато заслепљујућим.

Зелдина лабилност ускоро постаје извор непрекидних расправа. Она се до те мере заборавља, да једном приликом кћерчици у флашицу, уместо млека сипа џин.

Годинама се сматрало да је она модел за лик Дејзи из "Великог Гетсбија." Скот јој је обећао најлуђу, најлепшу вртешку на планети–узбудљив живот, а такав живот подразумева много новца.

И Скот ради без прекида. Одлазе на Азурну обалу. Цветају агаве, сочне до прскања, сунце цеди најфинији шампањ светлости, палме отресају светлост са погнутих глава, ружама су  окићени столови постављени на песку, крај Средоземног мора, испод завеса које се скупљају и шире као медузе.

Ноћи су пуне бенгалских ватри пољубаца, мирише на љубав, али Азурна обала, пре свега, мирише на свеже одштампан новац. Новац ће као набубрела сенка бити свеприсутан и у роману и у филму "Велики Гетсби."

Биће јачи од сваке чежње, сваког обећања. Брачни пар Фицџералд прави луде забаве, као оне приказане у "Великом Гетсбију", долази и Исидора Данкан, која ускоро неће више бити жива и пошто наздраве по пети пут, она шапне Скоту:"Твоја сам, центурионе!"

Зелда тада скаче са зида високог два метра, изгребе колена, која Скот одмах чисти бурбоном и целива. И онда седају у мали ауто без крова и одлазе у ноћ. Водили су љубав у густој атмосфери одлазећег лета, описао је њено кретање и дрхтање и мирис ђурђевака.

Пробудила их је вриска сељака који је покушавао да их пробуди, пошто су ауто паркирали на прузи, а право на њих је ишао воз. Срећни, наги, још увек млади и пуни наде, тог дивног доручка и страхотне вечере, вратили су се назад. Невини и румени од жеље, са смехом су дочекали пљусак који их је засуо у отвореном кабриолету.

Пре доласка у Париз и на Азурну обалу, Скот је написао две збирке прича, по једној новели, "Необичан случај Бенџамина Батона" направљен је и хваљени играни филм 2008. године, са Бредом Питом и Кејт Бланшет у главним улогама.

Џез ера

Влада џез ера, о којој Фицџералд каже: "То је било доба чуда, доба уметности, доба неумерености и сатире." Са ликовима налик на Гетсбија, који је стигао ни од куда али са милионима у џепу, могли сте се сударити на сваком кораку. Жагор, шампањац, звезде, отмени вртови су око њих, ту се Фицџералдови крећу као лептири.

Али нико се не досећа колико то живе људи лептири? Обоје, такође, заборављају, да је лудило заразно. Са Зелде прелази на њега, са њега на њу. Он јој забрањује да се купа на плажи док он пише, она седи затворена у кући, љута и бела од гнева. Дете је невини посматрач. Чудо је како је могуће да је у тако захукталој атмосфери где алкохол тече као водопад, а саксофони љубавно цвиле двадесетчетири сата, он налази снаге да напише тако блистав, музички потпуно одмерен, стилски и језички до краја стабилан роман као што је "Велики Гетсби".

"Велики Гетсби", у тренутку када изађе је – неуспех. "Фицжералдова најновија књига је ћорак", гласио је наслов у "Њујорк ворлду".

Но, Хемингвеј тврди да је књига одлична. Неколико деценија касније, "Велики Гетсби" сматраће се једним од најбољих америчких романа , а у најугледнијим анкетама енглеских критичара крајем 20. века, "Велики Гетсби" биће проглашен за роман други по лепоти и вредности међу књигама написаним на енглеском језику у двадесетом веку.

На прву месту је Џојсов "Уликс". Из романа, Фицџералд је изоставио своју најцрњу слутњу- лудило. Али, оно је стигло. После Зелдиног новог нервног слома, она добија дијагнозу:"шизофренија."

Али то је, заправо, пре дијагноза њиховог односа, јер он је хтео бесмртност – какво обиље нарцизма легло је на тако осетљиву душу, а она да буде уметница – преамбициозно за девојку из Алабаме која је једино имала план да заведе што више момака и срећно се уда. Враћају се на почетак, у Америку.

Зелда је по душевним клиникама, она се труди да се опорави, Скот покушава да не пије. Недостаје му новца. Чак је сарадник на сценарију за филм "Прохујало са вихором” – жели да заради на све начине. Изнурује се радом. Живе у Алабами, у кући која готово да лебди, дубоко уроњена у сумрачна сањарења, бачена перуника, што црно сјаји у тами. И у децембру, магнолије су у пуном цвату који се у мраку само наслућује – сенке љубичастих цвасти.

Мисионарска магла почиње да се навлачи као биоскопско платно. Осећа се близина Божића. Кућа се нечујно увлачи у себе, ветар подиже пепељасте латице остатака багремовог цвета. Негде далеко, свеци ходају по леду, заслепљени заносом. Овде су, у Фелдер авенији 919, у Монтгомерију, у Алабами, живели Скот и Зелда Фицџералд, са ћерком Скоти, 1931–1932. године.

Током тих месеци, Фицџералд пише дело "Блага је ноћ" и сценарио за филм "Црвенокоса жена", у коме Џин Харлоу треба да игра главну улогу. Зелда поново пати од напада беса које смењују напади страха, смештена је у душевну болницу, где, као део терапије, за шест недеља пише роман "Сачувај ми валцер". (Роман ће бити објављен, она ће зарадити нешто више од 120, али мање од 121 долара.)

Овај дом су од рушења спасли тако што су га претворили у једини музеј на свету посвећен Скоту и Зелди Фицџералд. Музеј се налази у приземљу, на спрату су собе за издавање (аир бнб). Ако изнајмите собу, можете лутати целу ноћ по музеју, ослобођени плаћања улазнице од 10 долара. Но, можете дати и више и то ће се третирати као прилог.

Питам се ко се усуђује да заноћи у дому овог пара, чија страст натопљена оданошћу, џином, надом, амбицијом, болом, очајем, несигурношћу, беше готово фикција? Но, одавно су и речи и тела и постеље и душе – постали тек валута.                     

Зелда одлучује да буде писац. (Скот бесни:"О зашто сви, али баш сви који живе поред писаца желе и сами да пишу? Зар не виде да је то несрећа, облик лечења, бедан извор зараде, позив гомили да те мрзи, писање Богу дугих писама, врста аутизма, све, само не срећа?" Не, ни Зелда ово није видела.)

Скот је ојађен и тужан. Зелда живи по душевним болницама, зарањају је у ледену воду пуну кристалића леда, добија електрошокове. Ништа не помаже. Лекари јој предлажу терапију сликањем.

Скот се сели у Холивуд , да би нешто више зарадио. Започиње роман који никада неће завршити, Ноћу сања Зелду.

"Непрекидно је сањам. Не види ме, не чује ме док је дозивам." Зелда, отекла од лекова, ни не покушава да се врати у стварни живот. Он је сада већ претешка загонетка за њу. Једна лекарка овако описује њено стање:"Анксиозна млада жена, више пута покушала самоубиство."

Када изађе из болнице, Зелда слика, пише или прави лутке од хартије са крилима. Давно, на почетку брака, док га је још доживљавала као анђела, Зелда је Скоту једну такву лутку поклонила. Те су га лутке сада плашиле.

"Ноћу се беле као духови и дрхте. И још, чини се да шапућу. Требало је да обоје умремо у тридесетој. Није требало да видимо једно друго како старимо."

Децембар је 1940. Скот покушава да ради на роману лежећи у постељи. Пије барбитурате, залива их алкохолом. Неће сачекати Нову годину. Умро је напуштен и сам, 21. децембра 1940.

Неколико људи било је на леденој миси у пустој цркви, нико на укопу. Испратили су га ројеви пахуља, пиано, Зелда је изгорела у душевној болници, осам година касније, у Ешвилу, у Северној Каролини.

Нису је спасли јер је била закључана у соби са још осам пацијенткиња. Љубитељи књижевности и  дан данас мисле да је лик Дејзи, из "Великог Гетсбија" заправо, Зелда, иако је то грешка.

Као модел за Дејзи, послужила је једна друга девојка, коју је Скот упознао и која га је одбила, Гиневри Кинг. Избегавао је да је икада више сретне и чује њен глас "пун новца, глас златника који цвркућу као отровне, металне птице".

Френсис Скот Фицџералд и Зелда Фицџералд, по жељи њихове кћери,почивају заједно, на гробљу света Марија, у граду Роквил, у Мериленду.

На гробу су, по Скотиној жељи, уклесане речи којима се завршава роман "Велики Гетсби": "И тако, пробијамо се као бродови што против струје плове, а стално клизимо натраг, у прошлост."

После филма "Велики Гетсби" са Редфордом и Мијом Фароу, снимљена је још једна верзија, где је Џеја Гетсбија играо Леонардо ди Каприо, а Дејзи Кери Малиган. Критика је била сурова. О филму је писало:"Велики Каприо, мали филм!"