Лични подаци "цуре" преко општина и нотара

Упркос бројним упозорењима на опасности које вребају грађане уколико се неко домогне њихових личних података на интернету, управо они који би требало највише да воде рачуна о томе проблем не схватају озбиљно, пишу "Вечерње новости".

Указујући на лако лако доступне личне податке, истичу тек један од примера – на сајту општине Земун на електронској огласној табли јавно су објављена имена, јединствени матични бројеви, адресе, бројеви регистарских таблица и слични подаци оних који морају да плате мандатне комуналне казне.

Београдском листу пажњу је скренула и читатељка која је тражећи власнички лист парцеле, као обавезан документ при подизању кредита за стан, на истом нашла личне податке свих (будућих) суседа.

"Особа код јавног бележника може да добије податке о стању из земљишних књига у вези са станом који намерава да купи, али никако не би смела да добије матичне бројеве својих комшија. Недозвољено је и да општине на огласним таблама објављују личне податке грађана. Зато ћемо покренути надзор", најавио је инспекцију повереник за заштиту података Милан Мариновић.

Проблем лежи у томе што је овакво поступање забрањено на основу Закона о заштити података о личности, али дозвољено по Закону о поступку уписа у катастар.

"Закон прописује да морамо да издајемо управо овакве земљишне листове и да нема анонимизације података. Слажем се да су злоупотребе могуће, али да би се то спречило, потребно је мењати закон", истиче, у горепоменутом случају, суштину проблема председник Јавнобележничке коморе Србије Србислав Цвејић.

Ово пак није први пут да су заштићени подаци житеља Србије процурили у јавност из званичних институција. Једна од већих афера забележена је 2014. када су у јавност изашли подаци 5,2 милиона пунолетних грађана из базе Агенције за приватизацију – на сајту су чак 10 месеци била објављена имена, адресе, ЈМБГ, рачуни и телефони свих који су се пријавили за државне бесплатне акције.

Служба повереника за заштиту података о личности прошле године покренула је 345 поступка надзора у вези са заштитом личних података, од чега највише над установама образовања и органима локалне самоуправо, а што је вишеструко повећање у односу на претходне године, констатују "Вечерње новости".

Крађа идентитета је иначе међу најпрофитабилнијим кривичним делима на свету. Уз помоћ украдених личних података преваранти могу да отварају фирме и задужују друге, да наручују робу и услуге, те да врше различите преваре, за шта цех стиже правом власнику идентитета.