Хофбауер: САД вратиле рат у Европу, "Косово" је послужило као преседан
Аустријски публициста Ханес Хофбауер оценио је да су агресија НАТО на СРЈ и једнострано проглашење независности "Косова" нанели велику штету међународном праву и створили преседан који је и узрок за актуелни сукоб у Украјини.
Он за Косово онлајн рекао да је агресијом на СР Југославију, први пут после 1945. године, највећи војни савез на свету напао једну земљу. Тада је, подсећа, у рат ушао савез од 19 чланица, а међу њима три које су тек ушле у Алијансу, Мађарска, Пољска и Чешка.
"САД, пре свега, и друге чланице НАТО-а, тиме су вратиле рат у Европу. То је створило преседан јер је тиме створен простор за сличне војне операције, односно агресије", подвукао је Хофбауер.
Нелегитимни напад на СРЈ 1999. године, према њему, у Европу је вратио рат, а не пре годину дана, како се тврди, нападом Русије на Украјину.
"Тада смо имали рат који је, како многи кажу, и узрок за украјински сукоб. Створио је преседан, који сада Русија користи као изговор. Наравно, напад Русије на Украјину представља кршење међународног права. Али томе је претходило осам година грађанског рата, који је почео нападима украјинске војске на Слављанск и Одесу. То, наравно, не оправдава Специјалну војну операцију Русије, али објашњава дуго тињајуће тензије", објашњава Хофбауер.
Агресијом на СРЈ, сматра, почело је "ратно размишљање" у политици, односно размишљање да се ратом могу наметати политички интереси и створен је проблем по међународно право.
"То је био први пут, у послератној Европи, да је створена једна нова држава ратом, односно на основу војне интервенције", примећује.
Истиче, међутим, да се "Косово" не може сматрати независном државом, јер се ради о протекторату којим управљају УН и ЕУ, а косовску независност нису ни признале све земље света, на пример, пет чланица Европске уније.
Хофбауер подвлачи да је "Косово" замрзнути конфликт, у којем се за своје интересе боре српска заједница и националистички настројени Аљбин Курти, али и да то није једини замрзнути конфликт у Европи.
"Постоје и други замрзнути конфликти као што је Јужна Осетија, Абхазија, а најдужи такав конфликт је на Кипру, који је замрзнут од 1974. године. Кипар је као такав ушао у ЕУ, без решавања територијалног питања. То представља проблем, јер није цео Кипар под контролом ЕУ, већ само грчки", нагласио је Хофбауер и додао да би решавање косовског питања могло да потраје још дуго.
Аустријанац сматра да међународна заједница није спремна на уступке како би ове године решила ово питање онако како жели.
"Запад види опасност у стварању некакве структуре као у БиХ – држава у држави. То показује и да је босанска државност крхка, иако је наводно решена. Али, то свакако није случај у дијалогу Косова и Србије. Мислим да ће још дуго времена бити потребно за проналажење коначног решења", нагласио је Хофбауер.
За Куртија каже да има ултранационалистички став, који је усмерен против српског наратива и државности на "Косову".
"Полазећи од тога, верујем да је одлучан и да ће наставити са својом албанском националистичком политиком. Идеолошки, Курти је близак Адему Демаћију, албанском националисти, којег није било лако уверити да прихвати такозвани компромис у Рамбујеу", објашњава публициста и додаје да Србија има предност јер је отпорнија на притиске.
Београд да се одупре од увођења санкција Русији
"Тиме што је Русија на њеној страни, а и захваљујући инвестицијама из Кине и арапског света. Због тога ЕУ врши притисак, али мора деловати у томе обазриво и уздржано", саветује Хофбауер.
У вези са притисцима на Србију да се прикључи санкцијама против Русије, Хофбауер се нада да ће Београд успети да му се одупре.
"Лично се надам да ће моћи да се одупре том притиску, јер санкције сматрам економским ратом. Као држављанин Аустрије, која би требало да буде неутрална земља, сматрам неподношљивим да Беч подржава санкције. Наравно да треба осудити агресију Русије, и треба хуманитарно помагати Украјину, али не и водити економски рат са циљем, како кажу у Немачкој, уништења Русије, јер то представља учешће у рату", подвукао је он.
Хофбауер сматра да би пријем Украјине у европску породицу био "катастрофа за ЕУ".