Политика: Колико смо далеко од вакцине против рака и болести срца

Вкцине против рака, аутоимуних и кардиоваскуларних болести требало би да буду спремне у наредних седам година, изјавили су челници америчке фарамацеутске компаније "Модерна".

Главни медицински директор "Модерне", Пол Бартон верује да ће њихова фирма, у року од пет до седам година, понудити вакцине против "свих постојећих болести".

Вакцине против рака биће веома ефикасне и спасиће стотине хиљада, ако не и милионе живота. Верујем да ћемо имати персонализоване вакцине против рака, које циљају на различите типове тумора, рекао је Бартон.

Вакцина против рака темељи се на мРНК технологији, а њен циљ је да упозори имуни систем да у телу постоје ћелије рака. Задатак вакцине јесте да нападне "уљеза", али да не уништи здраве ћелије.

Бартон је истакао да би више респираторних инфекција могло бити покривено једном инјекцијом, омогућавајући угроженима да буду заштићени од ковида-19, грипа и респираторног синцицијалног вируса (РСВ), док би терапија базирана на информационој РНК (мРНА) могла да буде доступна за ретке болести за које тренутно не постоје лекови.

Ове терапије функционишу тако што "уче" ћелије како да направе протеин који покреће имунолошки одговор тела на болест.

"Мислим да ћемо имати терапије засноване на мРНА за ретке болести које су раније биле неизлечиве, и да ћемо се за 10 година приближавати свету у којем заиста можете да идентификујете генетски узрок болести и да се излечите користећи технологију засновану на мРНА", најавио је Бартон.

Онколог Владимир Ковчин истакао је за "Политику" да је реално да се за седам година заврши испитивање ових вакцина.

"Сличне вакцине су направљене против ковида 19. Идеја је да се вакцином стимулише да наше ћелије синтетишу антигене који постоје на тумору. Вакцина може да се прави за сваког пацијента појединачно, али је таква технологија веома скупа и неисплатива и зато је вероватније да се ће се пре одлучити за прављење вакцине према одређеним карциномима, како би се имунитет пацијента изборио са раком", рекао је Ковчин и додао да "остаје да видимо какве ће резултате дати клиничка испитивања и колико ће то бити ефикасно".

Епидемиолог професор Бранислав Тиодоровић сматра да има разлога за оптимизам и подсећа да су Кубанци, већ правили вакцине против разних врста малигних болести, попут оних против рака простате, плућа, дебелог црева за које се сматра да су давале добре резултате.

"Треба имати на уму да се овде не праве превентивне вакцине против болести већ су то такозване терапеутске вакцине. Оне могу да се дају ако неко има предиспозицију да оболи или је већ имао обољење. Према најавама, оне би утицале да се процес развоја болести успори, или чак потпуно заустави. Али, то је на дугачком штапу јер процес прављења таквих вакцина мора дуго да траје", каже др Тиодоровић.

Када је реч о вакцинама против рака, срчаних и многих других болести, према речима епидемиолога Зорана Радовановића будућност је већ почела што не значи да ће ове болести бити искорењене, већ да ће бити направљени значајни продори у њиховом лечењу.

"Треба имати у виду да рак представља групу од око 200 различитих ентитета, а за неке од њих, рецимо за меланом, досадашња клиничка испитивања показала су ефикасност вакцине од 44 одсто. Последња фаза клиничког испитивања одвијаће се ове године, те би ова вакцина могла бити лиценцирана у блиској будућности", каже Радовановић за "Политику".

Он напомиње да остаје да се развију вакцине против других облика рака, као и да се поступак и даље индивидуализује.

"Ћелије рака одударају од нормалних ћелија, али се разликују од болесника до болесника чак и када се ради о клинички истој врсти рака. Отуда постоји потреба да се према профилу уочених мутација, припрема персонализована вакцина за сваког пацијента", сматра Радовановић.

Професор Радовановић оцењује да је технички гледано остварива најава за појаву поменутих вакцина јер, како каже, "нису више у питању антигени према којима организам развија заштитна антитела већ је реч о устаљеној техници убацивања у организам пацијента рибонуклеинске киселине уроњене у липидну вакуолу (мастан мехур). Уместо антигена, преноси се информација, а вакуола је само носач".

"Поједностављено речено, липидна вакуола је већ припремљена супа, рибонуклеинска киселина је ловоров лист у једном, а мирођија или першун у неком другом случају. Зачин се по потреби лако мења", објаснио је др. Радовановић

Он истиче да се упоредо ради и на терапијским вакцинама против неких срчаних урођених болести а такође се не запостављају ни превентивне вакцине.

"Вакцине против хепатитиса Б и хуманог папилома вируса дају се и код нас ради спречавања рака јетре, односно грлића материце. Прва је обавезна, а друга је препоручена" наводи Радовановић.

Професор Радовановић открива да ће само компанија "Модерна" издвојити у текућој години 4,5 милијарде долара на испитивање вакцина.

"Злобници би земерили да је то улагање ради остварења профита. Међутим улагања у вакцине носе са собом многе ризике. 'Модерни' би било много исплативије да новац уложи у најчешће безвредне суплементе", оценио је Радовановић.

И компанија "Фајзер" је започела клиничко испитивање вакцине против грипа засноване на мРНК, у сарадњи са немачким "Бајонтеком", а фокусираће се и на друге заразне болести.

Научници, међутим, упозоравају да ће убрзани напредак у последње три године бити узалудан ако се не одржи висок ниво инвестиција у овој области.