РТ Балкан анализа: Са чим ће Вучић на преговоре у Бриселу након бојкота Куртијевих избора?

У Бриселу ће 2. маја бити настављени преговори Београда и Приштине на највишем нивоу, односно састанком председника Србије Александра Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија уз посредство Европске уније. Од претходног сусрета на том нивоу, који се догодио у Охриду, Приштина очекивано није формирала Заједницу српских општина, што је био услов Београда за наставак дијалога, а збило се још низ догађаја, који су само отежали даље преговоре.

Европски парламент је усвојио одлуку о визној либерализацији за грађане такозваног Косова, међутим, ова одлука не односи се на Србе који живе на Космету. На дневни ред састанка Комитета министара Савета Европе стављена је расправа о пријему Косова у ту институцију, упркос противљењу које је Србија показала.

Трећи догађај је то што је Аљбин Курти спровео изборе у четири општине на северу Косова и Метохије, упркос томе што су Срби најавили бојкот. Излазност је била свега 3,47 одсто, али је Запад прогласио изборе легалним и легитимним, па ће албански представници преузети функције у општинама са већински српским становништвом.

Овакав развој догађаја сигурно ће утицати на позицију Београда на преговорима следеће седмице у Бриселу, али је питање на који начин.

Дипломата Зоран Миливојевић оцењује за РТ Балкан да овакав став Срба на Косову и Метохији оснажује захтев Београда да Заједница српских општина буде формирана што пре.

"Србија има аргумент више да је неопходно да се формира ЗСО, јер је то једини услов да се настави процес дијалога и нормализације односа Београда и Приштине, као и да се гарантује сигурност и безбедност у наредном периоду", каже Миливојевић.

Додаје да овако изабрани градоначелници не могу да функционишу, чак и ако би долазили уз пратњу полиције на радна места, јер ту нема никаквог вршења власти, па се отвара питање ЗСО, и то хитно.

"Сад је потпуно јасно да не може да се мрдне напред без ЗСО, уколико се не изађе у сусрет српском народу и не обезбеди да могу нормално да живе и да буду учесници политичког процеса. Не ради се више о притиску, већ о реалном стању које је неодрживо", каже наш саговорник.

Показивање мишића Београду

Са друге стране, председник Скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун у изјави за РТ Балкан указује на то да је, након овако одржаних избора, на терену настала нова ситуација у којој ће Албанци, осим места градоначелника, заузети и позиције одборника у локалним скупштинама, што ће имати последице на формирање ЗСО.

"Главна тема састанка Вучића и Куртија биће нацрт статута ЗСО, али у принципима који су усвојени у Бриселу 2015. је назначено да статут, ако буде договорен, треба да усвоје изабрани представници који су одборници. Албанци сигурно неће гласати за ЗСО у српским општинама. Имамо ситуацију која је немогућа за било какав напредак кад је у питању ЗСО", напомиње Дрецун.

Политичка шизофренија

Према његовим речима, и када би се договорило да се крене са формирањем ЗСО, практично ће се онемогућити њено стварање, јер Албанци имају власт у четири општине, без обзира на то колико је она легитимна.

"Са друге стране они могу да доносе одлуке које су једностране и супротне српским интересима. Пример би била интеграција северне Косовске Митровице у јужну, или рецимо национализација неких парцела за изградњу база, а чији су власници Срби", наводи наш саговорник.

Оцењује да је у питању једна политички шизофрена ситуација, те да ће на састанку у Бриселу бити разговора о томе како да се она разреши, ако је уопште то могуће.

"Чуди ме да је западна заједница дозволила да дође до такве ситуације. То је показивање мишића Београду и охрабривање Приштине да истраје у супротстављању захтевима Београда нарочито у вези са формирањем Заједнице српских општина и надлежности које треба да има", каже Дрецун и упозорава: 

"Једна политички веома опасна ситуација, која може да се претвори у сукобе и инциденте на терену."

Дрецун сматра да је притисак са Приштине пребачен на Београд, за шта наводи неколико аргумената.

"Увођење визне либерализације за Косово, започињање преговора за пријем у Савет Европе и одржавање избора које је Запад признао. Јасно је да је притисак пребачен на Београд, јер се од њега тражи да прихвати споразум о нормализацији односа у целости", оцењује Дрецун.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да не очекује ништа 2. маја, али да ће Београд након оваквог развоја догађаја инсистирати на стварном дијалогу, а не на наметању решења.

Како је рекао, Срби су мирним политичким устанком показали да траже веће поштовање међународне заједнице, пре свега западних сила.