"Албанијан пост": Шта је "Косово" научило у Савету Европе?

Уздржаност Грчке и Словачке приликом гласања за пријем такозваног Косова у Савет Европе потврдио је да су те две земље "блаже" у поређењу са другим државама Европске уније и НАТО које не признају тзв. Косово, пише "Албанијан пост".

Поред Шпаније, Словачке, Румуније, Кипра и Грчке које не признају "Косово", на сцени се изненада појавила и Мађарска која је признала самопроглашену независност, али је гласала против "државе Косово" на путу ка чланству у ЕУ, наводи албански портал.

Професор међународних односа на Универзитету на Пелепонезу Николаос Цифакис каже да овај потез Грчке и других земаља које нису признале "Косово" није изненађење, јер, како наводи, свако дефинише своју политику према сопственим националним интересима.

"Нема ничега новог у вези са Грчком, нити у вези са чињеницом да странци другачије приступају чланству Косова у међународним организацијама. На пример, у настојању Косова да се придружи Унеску 2015. године, Грчка и Румунија су биле уздржане, док су Кипар, Словачка и Шпанија гласале против", казао је он и истакао да је "Грчка развила ближе односе са Косовом у поређењу са многим другим земљама".

Тоби Вогел из Центра за Европске политичке студије у Бриселу каже да су уздржаност Атине и Братиславе с једне стране, и противљење Будимпеште с друге, два догађаја која указују на "јачање постепеног измештања ставова у односу на дешавања која су већ неко време на помолу".

"Грчка и Словачка су једно време биле 'меке' у непризнавању (тзв. Косова). Иако нису кренуле ка стварном признању, биле су прилично топле и конструктивне према Косову у практичном смислу. Мађарска се, напротив, де факто сврстала у ред непризнавача", рекао је Вогел и поменуо подршку мађарског премијера Виктора Орбана председнику Србије Александру Вучићу када је у питању Косово и Метохија.

"Албанијан пост" наводи да су односи мађарског премијера и српског председника, "забетонирани у топле односе које карактеришу чести међусобни сусрети", а Вогел је за АП изнео тврдњу да је "Орбанов главни циљ да подрива јединство ЕУ и брани главне прокремљске актере на Балкану – Александра Вучића и Милорада Додика".

Цифакис коментарише и да је став Мађарске против европских интеграција Косова био очекиван, с обзиром на чињеницу да су "Мађарска и Србија последњих година нашле подршку једна у другој, укључујући и Републику Српску".

"Мађарска се последњих година приближила Србији и Републици Српској. Мађарска солидарност према питањима српског националног интереса не би требало да буде изненађење", рекао је Цифакис.

Вогел наводи да процес гласања у Савету Европе може бити сигнал за тешкоће које "нову државу" чекају на њеном путу ка признању од стране свих земаља чланица ЕУ и НАТО.

"Још један веома важан аспект је чињеница да Србија није крила своје непријатељство према Косову, тестирајући моћ ЕУ. Србија не само да је гласала против, већ је претила земљама које су гласале за чланство Косова у Савету Европе или биле уздржане, посебно Босни и Херцеговини, Црној Гори и Украјини", пише "Албанијан пост".

Вогел је истакао да глас Србије против "Косова" не треба тумачити као кршење Бриселско-Охридског споразума, јер, како је рекао, европске институције и Сједињене Америчке Државе разумеју колико је споразум крхк, "па колико су у могућности, избегавају да ометају Вучића и истовремено врше притисак на најслабију страну у дијалогу – Косово".

"Ту ништа није изненађујуће, САД хвале Вучића јер је прихватио споразум и фокусирају се на присиљавање Косова да примени његове одредбе. Огроман притисак за оснивање Заједнице општина са српском већином наставиће се и од стране Европљана и од Американаца", изјавио је Вогел.

"Албанијан пост" додаје да је, иако незванично, било јасних индиција да су у последње време неколико земаља ЕУ (Немачка, Француска и Италија), уз подршку САД, намеравале да условљавају пут "Косова" ка чланству у Савету Европе управо напретком по питању Заједнице српских општина, на чије се оснивање, подсетимо, Приштина обавезала пре десет година.