РТ Балкан анализа гласања о "Косову" у Савету Европе: Зашто је важан реципроцитет у дипломатији?

На јучерашњој седници Комитета министара Савета Европе одлучено је да се захтев тзв. Косова за пријем у Савет Европе проследи Парламентарној скупштини СЕ.

Осим што је ванредна седница Комитета сазвана напрасно и уз кршење процедура, изненађујуће је било и одмеравање снага које је, како је напоменуо министар спољних послова Србије Ивица Дачић, показало да "први пут постоји нејединство око пријема некога", те да тога "никада није било".

Против предлога који директно крши територијални интегритет Србије гласало је седам земаља, од којих је Мађарска највеће изненађење.

"Мађарској желим посебно да се захвалим. То је велика ствар коју је неко урадио, неко ко је признао 'Косово', да гласа против", поручио је Дачић.

Знали смо да не можемо да утичемо много на чланице ЕУ и кандидате за пријем који беспоговорно слушају Запад, изјавио је председник Србије. 

"Све је то очекивано, неочекивана је одлука Мађарске", рекао је Вучић и додао да је захвалио мађарском премијеру Виктору Орбану на пријатељству и правој политичкој одлуци.

За упућене је, ипак, такав поступак Будимпеште - очекиван.

"Мислим да је то на линији посебних добросуседских односа и несаглашавања са закулисном политиком Немачке и других западних земаља", каже за РТ Балкан некадашњи шеф наше дипломатије Живадин Јовановић.

Апсолутни реципроцитет

Још већу пажњу привукли су поступци суседних земаља, нарочито Црне Горе, која је гласала "за", и Босне и Херцеговине која је била уздржана, што би било разумљиво да је у питању "Евровизија", али не и гласање у Комитету министара СЕ. 

Мислим да се од суседних земаља, посебно од Црне Горе и БиХ, очекивало веће разумевање за интересе Србије и српског народа, наводи Јовановић, додајући да је у питању врло озбиљна опомена Србији и српској дипломатији да нешто мора да мења у досадашњем понашању.

"Ово је озбиљна опомена за носиоце праксе по којој Србија води предвидиву и конструктивну политику без обзира како се други понашају према њој. Значи, неопходан је готово апсолутни реципроцитет. То мора бити принцип и у односима са другим земљама, укључујући чланице ЕУ, НАТО, западне и источне партнере", истиче.

Да ће спољна политика више да се базира на реципроцитету, најавио је и Дачић, оценивши да је Црна Гора "могла бар да буде уздржана, да покаже макар мало поштовања према нашим проблемима".

"Требаће и њима некад наш глас и сада сигурно неће моћи да рачунају на њега", поручио је Дачић комшијама.

Критичан је био и један од лидера Демократског фронта у ЦГ Милан Кнежевић који је јучерашње гласање Црне Горе за пријем тзв. Косова у Савет Европе назвао "националном срамотом". Он је истакао да су Азербејџан и Грузија имали више савести и братског разумевања од црногорских функционера "који би се одрекли рођених мајки када би добили декрет из амбасаде".

"Зато данас гротескно звучи изјава Јакова Милатовића да би након Брисела волео да посети Београд, јер је управо званична и мањинска Црна Гора данашњим гласањем одредила Милатовићеву наредну дестинацију, а то је Приштина", рекао је Кнежевић и позвао на прикупљање потписа за повлачење признања "Косова". 

Иронија и безобразлук 

Уздржаност БиХ током гласања председник Републике Српске Милорад Додик оценио је као доказ сталног кршења Дејтонског споразума и Устава те државе.

"Ако је јасан став да самопроглашено Косово није признато, онда према томе сви морају тако да односе. У БиХ о спољној политици одлучује Председништво, па је и за ту одлуку била потребна сагласност и других", рекао је Додик.

На одлуку БиХ осврнуо се и министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

"Замислите када би се Република Српска сада пријавила за чланство, каква је то иронија и безобразлук, а нама држе предавање да ми утичемо на растурање територијалног интегритета БиХ. Они директно учествују у растурању територијалног интегритета Србије", рекао је Дачић.

Било је нормално да се очекује да Украјина гласа против

И Украјина је била непријатно изненађење, истакао је министар спољних послова, осврћући се на уздржаност Кијева. 

"Знате са колико напора ми гласамо за све резолуције које осуђују кршење њиховог и молдавског територијалног интегритета, а они када је реч о нашем територијалном интегритету, не гласају", додао је шеф дипломатије Србије. 

Било је нормално да се очекује да Украјина гласа против, потврђује Јовановић, објашњавајући да је Србија много ризиковала гласајући у прилог "свих тих резолуција о Украјини".

"Украјина то није могла пре свега због интереса Запада који води ову игру и од кога Украјина очекује наоружање и подршку у текућем рату. Вероватно је тамо било резоновања 'Ако очекујемо 'леопард' тенкове, не можемо да не послушамо по питању гласања у Савету Европе'".

Никада нисмо били уздржани по питању територијалног интегритета Украјине, али њихово гласање није било случајно, навео је и председник Србије.

"Они су јуче тражили паузу у раду како би могли да се консултују и донели одлуку да буду уздржани", рекао је Вучић.

Превентивна дипломатија

Јучерашње гласање отвара питање превентивне дипломатије, указује Живадин Јовановић и истиче да "не морамо сто пута да добијемо по глави да бисмо рекли нешто".

Додаје да Србија не води доследну, кохерентну политику, "као да једна рука не води рачуна шта ради друга". 

"Ми у појединим елементима исказујемо као неку љутњу, али то испадне тренутно, па онда кажемо да су нам то стратешки партнери. Мислим да мора да буде више доследности и вођења рачуна о томе ко се како понаша у једном дужем периоду према Србији. Не можемо исте земље једном проглашавати за лажове, а други пут за стратешке партнере", закључује Јовановић.