Курти објавио своју "визију" статута ЗСО

Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти објавио је данас на Твитеру своју, како наводи "визију", статута Заједнице српских општина (ЗСО), која према његовој замисли, поред осталог треба да буде "нетериторијалан пројекат" и да признаје "уставне карактеристике Републике Косово".

У Куртијевом нацрту, који је представио на јучерашњем састанку у Бриселу, каже се да ће ЗСО потицати из овлашћења из Оквирне конвенције Савета Европе, што ће, како тврди, пружити прилику припадницима српске заједнице "да промовишу и заштите своје интересе кроз самоуправни оквир".

Куртијева "визија", како преноси Танјуг, промовише „нетериторијални пројекат“, при чему ће "сви Срби на Косову бити функционално представљени у складу са принципом недискриминације и једнакости пред законом".

На основу тог принципа, за који наводи да је у складу са њиховим правом гласа из тзв. косовског устава, Курти тврди да сви Срби могу да остварују право на слободно удруживање ради одбране или залагања за политичка, национална, културна, социјална, економска права и циљеве.

Куртијев "пројекат" предвиђа и обезбеђивање "директног канала комуникације са владом у Приштини", поред осталог, како каже, кроз учешће у Консултативном већу заједница.

Куртијевим нацртом предвиђа се и могућност да се ЗСО финансира из буџета владе у Приштини, међународних организација, институција трећих земаља и донација, поред осталог, како стоји у документу, и из Србије, а све то, додаје се, "мора да прође кроз процедуре и прописе министарства финансија Косова".

У документу се предвиђа "могућност сарадње са свим институцијама, укључујући општине, у циљу подршке њиховом раду и мисији".

Курти у свом предлогу захтева да статут ЗСО "у потпуности признаје уставне карактеристике Републике Косово" као што су, објашњава, поштовање независности, јединство институционалног система, територијални интегритет.

"Уз помоћ важећих закона пројекат ЗСО ће обезбедити могућност остваривања неких непрофитних услуга кроз стварање удружења у области културе, уметности, науке и образовања за изражавање, унапређење и развој српског идентитета", наводи се у Куртијевом нацрту статута ЗСО.

Додаје се да ће пројекат обезбедити "процедуру регистрације у владином органу одговорном за општу управу и процедуре за поштовање закона Косова".

Каже се и да ће он "обезбедити и промовисати поштовање политичког плурализма, слободе говора, слободе удруживања и права на слободну одбрану политичког и верског идентитета Срба на Косову".

На крају документа Курти помиње и "решеност Косова и Србије да остану посвећене томе да обезбеде да "невећинске заједнице суседних земаља живе у складу са истим стандардима заштите људских права, који су уобичајени у демократским и кохезивним друштвима.

Статут ЗСО, према Куртијевој "визији", мора да буде у складу са уставом тзв. Косова и одлуком уставног суда у Приштини од 23. децембра 2015, према којој формирање ЗСО није у потпуности у складу са тзв. уставом.

Такође, наводи он, статут мора да буде у сагласности са гаранцијама бивше шефице европске дипломатије Федерике Могерини из исте године и декларацијом америчких званичника Дерека Шолеа и Габријела Ескобара од 30. јануара ове године.

Курти је синоћ, након састанка са председником Србије Александром Вучићем и европским посредницима у Бриселу рекао је да је нацрт статута Заједнице српских општина (ЗСО), који је представљен на том скупу "суштински неспојив са уставом" тзв. Косова и изнео тврдњу да је "јасно да Србија настоји да успостави Републику Српску на Косову".

Курти је рекао да је "предложио нацрт визије о заједницама са неалбанском већином на КиМ", који је, како наводи, инспирисан споразумом о нормализацији односа између Србије и Хрватске.

После јучерашњег састанка у Бриселу, огласила се и председница привремених приштинских институција Вјоса Османи која је поздравила усвајање Декларације о несталим особама.

"Породице које настављају да трагају за својим најмилијима, који су током режима (Слободана) Милошевића принудно нестали, кроз систем ратних злочина и геноцида под покровитељством државе, више од две деценије носе овај тежак терет у својим срцима. Њима је предуго било ускраћено право на правду и мир. Надамо се да ће декларација договорена у Бриселу утрти пут за признавање ових злочина и правду", написала је Османи на Фејсбуку.

Она је истакла да се захтева хитна имплементација, а у вези са тим, "као што знамо због претходних споразума, Србија има историју веома лоших резултата", тврди Османи.

Председник комисије за нестала лица у Приштини Аднан Хоти, поводом Декларације о несталим особама усвојене у Бриселу, изнео је тврдњу "да је Србија коначно прихватила злочине над угроженим становништвом" на КиМ.

Он је на Фејсбуку изнео и тврдњу да је Србија први пут, званичним документом, "пристала на отварање државних архива, укључујући и она поверљива".

Хоти је додао да је уверен да је "усвојена декларација само први корак који захтева континуирани надзор и притисак САД и ЕУ на Србију за спровођење преузетих обавеза, све док се не расветли судбина последњег несталог на Косову".