Дан после трагедије: Како је професионално новинарство постало (најстарији) занат

Док се у Србији јуче догађала незапамћена трагедија - дечак је у својој основној школи убио осморо ученика и члана обезбеђења - медији су радили што медији и раде. Извештавали су. И борили се за кликове. А у тој борби да излешинаре и нахране најниже пориве читалаца, добар део њих је занемарио морална и друга правила пристојности.

Таблоиди, који су иначе прокажени у друштву које воли да се представља као боље од осталих, па да из те позиције остатак друштва гледа с висине, заиста ни овога пута нису изневерили очекивања - "дечак убица", "психопата", разговор са десетогодишњим дечаком који је био у школи у тренутку напада ("Информер"), са другим учеником који је за "Курир" описао "шта се дешавало током масакра", снимање и фотографисање уплакане и шокиране деце, очајних родитеља (не обазирући се да на тај начин подстичу трауму), изношење пуног имена и презимена и "блуроване" фотографије дечака који је изазвао ову страшну трагедију ("Блиц", "Српски телеграф", "Курир", "Информер"...).

Медији који се трсе да су независни (независни медији не постоје, то је ваљда свима јасно, већ поштени и непоштени) одмах су се побунили када је председник Србије, како рекоше, изнео личне податке нападача и родитеља, истичући како они то никада неће пренети (Н1) уз подразумевану жаоку за онога ко је то пренео, или када је начелник Полицијске управе Београда Веселин Милић "направио грешку, ако не и скандал, потпуно непримерен поступак" јер је, наводе они (нова.рс) изнео детаље из истраге.

Критике би можда имале поенту да исти медији нису исто тако грубо урадили то исто. И прекршили Кодекс новинара Србије, који ваљда за њих "професионалне" не важи. Нарочито кад и сами да на таласу несреће сакупе још понеки клик.

Смернице из Кодекса новинара Србије

Да буде јасно, "новинар је дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде", стоји у Кодексу новинара Србије.

Штавише, медији су дужни да штите приватност и идентитет осумњиченог или починиоца, чак и у случају признања кривице.

Заштита приватности и идентитета подразумева не само заштиту имена (означавање осумњиченог иницијалима), већ и заштиту других података који би могли да упуте на његов идентитет: фотографија, адреса, опис изгледа, брачно стање, социјални статус, припадност некој групи, имена суседа, рођака и пријатеља, наводи се у Кодексу понашања новинара.

Новинар је дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група.

Малолетници се, по правилу, могу интервјуисати једино у присуству или уз сагласност родитеља односно старатеља.

Приликом извештавања о несрећама и кривичним делима, није дозвољено објављивање имена и фотографија жртава и починилаца које их јасно идентификују. Такође, није дозвољено објављивање било каквих података који би индиректно могли да открију идентитет било жртве, било починиоца, пре него што надлежни орган званично саопшти.

Новинари и уредници нарочито треба да избегавају спекулације и преношење недовољно проверљивих ставова у извештавању о несрећама и трагедијама у којима има страдалих или су тешко погођени материјални и други интереси грађана.

"Професионално" извештавање

Већина медија је, нажалост, ове смернице и правила јуче прекршила. Укључујући и самопроглашене бастионе професионализма и независности, каква независност такав и професионализам - Нова.рс, Н1, "Данас". Није примећено да их је то спречило да наставе да се осећају бољима и професионалнијима од других.

Ево и неколико примера тог случаја о коме је овде реч. И које износимо само зато што су - баш овим путем на који указујемо - у јавност већ изнети.

Портал "Нова.рс", тако, објавио је текст са насловом "Познат идентитет убице са Врачара: Ово је Коста Кецмановић (14) који је убио најмање шест школских другова", са фотографијом дечака.

Касније је тај наслов преформулисан у: "Познат идентитет убице са Врачара: Ово је Коста К. (14) који је убио девет особа, међу којима су ученици и запослени школе". С тим што је пуно име и презиме дечака остало у УРЛ адреси тог текста.

Исти тај портал читав дан је имао текст са насловом: "Преминула учитељица коју је упуцао ученик (14), подлегла повредама у Ургентном центру", позивајући се на Танјуг додуше, пре него што је било шта званично потврђено. Није ни чудо што није било те потврде, јер, наставница је жива и, према последњим информацијама лекара, ван животне опасности.

Н1, који се обрушио на Александра Вучића и Веселина Милића због изношења детаља истраге и приватних података, уредно је објавио текст са насловом: "(ФОТО) Скица школе и списак које је полиција нашла код дечака који је пуцао" - та фотографија, у њиховом тумачењу, изгледа - није изношење детаља истраге!?

У међувремену, током тог трагичног дана, лист "Данас" нашао је времена да се позабави писањем руских медија о ужасу у београдској школи.

"Данас" је побројао извештаје руских агенција и једног листа - који су се позивали на писање београдских "Новости" и Танјуга - извлачећи из тих руских извештаја само оне спекулативне, непотврђене детаље ужаса. Ваљда да би се оправдали "демократском" и "прогресивном" Западу.

Ко, где, када, како, зашто - то је пет питања на која сваки новинар треба да покуша да да објективан одговор. Спекулације, инсинуације, трачеви и измишљотине нису одговори на ова питања, већ само доказ да је новинарство као професија полумртво и да се добрим делом претворило у најстарији занат на свету.