Ко се плаши истине о несталима: Шта након потписане Декларације у Бриселу

Према подацима комисије Владе Србије након 1998. године на Косову и Метохији је нестало око 5.800 особа, а судбина њих 1.633 и даље није позната. До истине о њима дошло би се ако би била испоштована Декларација о несталима коју су 2. маја у Бриселу потписали српских председник Александар Вучић и премијер приштинских институција Аљбин Курти уз посредовање Европске уније.

Према том документу, две стране су се обавезале да блиско сарађују на идентификацији места сахрањивања и праћењу ископавања, да се обезбеди потпун приступ поузданим и тачним информацијама које помажу да се лоцирају и идентификују преостале нестале особе.

Ово укључује све материјале, белешке, наређења, документа, видео записе, аудио снимке и све друге документе укључујући и оне са статусом поверљивости у поседу институција обе стране, релевантне за овај контекст.

Стране су се обавезале да се стави на располагање сва домаћа и међународна документација од значаја за утврђивање судбине несталих лица, што значи да би морали да буду отворени досијеи које имају и Приштина и Албанија.

Предвиђено је да се оснује Заједничка комисија којом председава Европска унија, а Међународни комитет Црвеног крста би био посматрач.

Термин који је разбеснео Приштину

Иако је реч пре свега о хуманитарном питању како би породице несталих сазнале истину о својим најмилијима, Приштина је ово питање покушала да исполитизује.

Наиме, Приштина је инсистирала да Декларација садржи термин "присилно нестала лица" (enforced disappearances), јер је он део посебне међународне конвенције о заштити свих лица, конкретно у случају Косова и Метохије. Усвајањем овог термина, упркос томе што је злочине чинила ОВК, Србија би била одговорна, будући да је у то време њен суверенитет на Косову био неупитан.

Због тога је Србија инсистирала да декларација одбаци тај термин који је правна категорија дефинисана међународном конвенцијом и која би за собом повукла последице по Србију и усвоји израз "принудно нестали" (forcibly disappeared).

Да би Београд осигурао који термин ће бити усвојен, Вучић је уз Декларацију приложио изјаву у којој појашњава ове изразе.

"Ово појашњење је дато како би се избегли било какви неспоразуми или тумачења израза "принудно нестали" (forcibly disappeared) као "присилан нестанак" (enforced disappearance), који има јасно правно значење дефинисано Међународном конвенцијом о заштити свих лица од присилног нестанка (2006). Лице може да буде "принудно нестало" као последица радњи учињених од стране појединца, војне, паравојне, политичке или друге групе или организације, у вези са сукобом", наводи се у Вучићевом писму.

Пошто је овим терминима осујећена намера да се питање несталих исполитизује, стигле су бурне реакције из Приштине, пре свега од опозиције. Најбурније је реаговала потпредседница Демократске партије Косова (ДПК) Вљора Читаку која је усвајање Декларације о несталима оценила као "скандалозно" и оптужила Куртија да је направио историјску грешку.

Она је навела да је забрињавајуће што се две стране изједначавају у погледу материјалних доказа у вези са несталима.

"Ова Декларација на крају ослобађа Србију међународне одговорности за насилан нестанак појединаца током рата на Косову (1998-1999), док се Косово поставља у улози стране која је институционално починила злочине, као и Србија. Скандалозно", навела је Читаку.

И председник Социјалдемократске партије (ПСД) Дардан Молићај је оптужио Куртија да је нанео ненадокнадиву штету Приштини, јер је изједначена са Србијом, односно третирано је као равноправна страна у злочинима који су почињени.

"Прихватање термина 'принудно нестао' уместо 'насилно нестао' (што је правни термин присутан у конвенцијама против ратних злочина), ослобађа Србију као државу од одговорности за нестанле особе. Нема победе за Косово. Осим деградације и уступака", написао је Молићај.

Шта би се сазнало ако се открије судбина несталих?

Киднаповања на КиМ су почела 1998. године, а након доношења Резолуције Савета безбедности УН 1244 и потписивања Војно - техничког споразума у Куманову 1999. године киднаповања и нестанци на КиМ нису престали, чак су током јуна и јула 1999. године били много интензивнији, а жртве су били цивили српске, али и других неалбанских националности.

Професор политичких наука из јужног дела Косовске Митровице Неџмедин Спахиу каже за РТ Балкан да је зачуђен зашто је поново потписана Декларација о несталима, када је још у марту 2005. у згради Владе Србије потписана слична декларација Београда и Приштине о томе.

Спахиу, који је 2005. био саветник Рамуша Харадинаја, тврди да је од њега добио наређење да се пронађу сва места где би могла бити тела несталих .

"Не могу да ставим руку у ватру да је можда Харадинај лично знао судбину неких и места, а није хтео да ми каже, али је била наредба да све што Приштина може да учини да се обелодане ствари, то и уради", каже Спахиу.

Он тврди да не постоје архива Приштине о извршеним убиствима, те да и у случају да је Аљбин Курти заинтересован да пронађе нестале, то је, тврди он, немогуће јер нема докумената о томе.

Са друге стране, председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже за РТ Балкан да Приштина част тврди да архива постоји, а час да не постоји. Како каже, не очекује искрено ангажовање Приштине по питању проналаска несталих, посебно имајући у виду њено претходно понашање.

"Мислим да Приштина неће бити спремна да достави тражену документацију, то је углавном архива терористичке ОВК. Тврдили су да то не постоји, па не постоји, сад опет постоји. Из те архиве се може видети судбина многих несталих и Срба, али и Албанаца. То је оно што Приштину највише плаши", напомиње наш саговорник.

Србија тражи откопавање девет локација на којима сумња да су тела несталих Срба, а Дрецун каже да не зна да ли ће Приштина то дозволити. Додаје да је проблем и да ли ће ОЕБС, Кфор и УНМИК доставити потребну документацију.

"Ми смо као Радна група дошли у посед докумената који показују да је ОЕБС обилазио илегалне притворе у којима су били незаконито заточени Срби, Албанци и Роми. Многи од њих се и даље воде као нестали", рекао је Дрецун.

Напомиње да је важно да ли ће Албанија доставити своју документацију, јер њихова обавештајна служба свакако много зна о илегалним притворима који су били на северу Албаније.

"Видећемо како ће та комисија да надгледа спровођење ове декларације. Мислим да ће у њој испред ЕУ бити Мирослав Лајчак, па ће он морати да тражи ту документацију. По мени циљ Приштине је да одговорност пребаци на Београд", сматра Дрецун.

Према речима нашег саговорника, остаје само да се надамо да ће бити извршен довољан притисак на Приштину да се разреши судбина несталих.

"Мислим да Приштина жели да сакрије једну за њих горку истину, а то је да је огроман број Албанаца убијен и киднапован, да се воде као нестали због злочиначког деловања ОВК", закључује Дрецун.