Променљиво, местимично са изборима: Да ли Вучић блефира или је озбиљан у намери да распусти владу

За 30 година вишепартијског система у Србији, само три владе су издржале пун мандат. Из разних и политичких и објективних разлога, у Србији су ванредни избори постали редовни.

Да ли ћемо ићи на реконструкцију владе, па на изборе или одмах на изборе - видећемо, рекао је председник Србије и Српске напредне странке Александар Вучић и још једном узбуркао политичку сцену.

То је данас потврдио и министар одбране Милош Вучевић речима да није искључено да цела влада поднесе оставку.

Недавни трагични догађаји, у којима је у две пуцњаве животе изгубило 17 људи, а рањена 21 особа узнемирили су јавност која је затражила да неко сноси одговорност. Министри су неколико сати након трагедије у ОШ "Владислав Рибникар" одржали конференцију за медије, али те изјаве нису умириле узнемирене грађане. 

Само два дана касније у Младеновцу се догодило масовно убиство у којем је У. Б. (21) убио осморо људи, међу којима су такође била деца што је додатно међу грађане унело зебњу за безбедност.

Већ тада су се спомињале различите опције као одговор власти на догађаје, а усамљен потез била је оставка министра Бранка Ружића. Трећег дана жалости у поподневним сатима Ружић је објавио да је писану оставку послао премијерки.

Тек што је прошла тродневна жалост у Београду је одржан протесни скуп "Србија против насиља", на чије чело су стали политичари дела опозиције. Изнели су три захтева међу којима су смена министра унутрашњих послова Братислава Гашића, директора БИА Александра Вулина, као и Ружића који је у међувремену сам отишао са функције.

Део опозиције одговор на своје захтеве тражи до петка, 12. маја за када су најавили нови протест у Београду и блокаду моста "Газела". СНС је за 26. мај најавио велики скуп, такорећи контрамитинг. Шта је решење нових узаврелих несугласица и да ли ће бити одржани ванредни избори?

Вучићева изјава о изборима је више усмерена на поруку да је он спреман за изборе ако опозиција то жели, него на његову озбиљну намеру да избори буду одржани, каже за РТ Балкан аналитичар Бранко Радун.

"То је нека врста одговора на протесну шетњу и више је порука, него што мислим да ће се избори десити сад. Врло је вероватно да ће се десити крајем године, али могуће је да се нешто деси, па да се одрже и раније", каже Радун.

Он не види разлоге да излазак на биралишта буде одржан сада, те да иако су трагични догађаји потресли Србију, не сматра да то треба да изазове превремене изборе. Напомиње да се нажалост прича са протестом због страдале деце претворила у опозициони скуп. 

Од 27. маја када ће бити одржана Скупштина СНС-а, наш саговорник очекује да ће владајућа странка послати поруку јединства која се односи на њу и партије окупљене око ње, пре свега због проблема и изазова у вези са Косовом и Метохијом, сукобом у Украјини и његовим последицама, а онда и због недавних трагичних догађаја.

"То може бити и почетак нове политичке приче са Покретом за државу који Вучић најављује. Тај скуп треба да покаже снагу владајуће странке и да се нису уплашили опозиције и опозиционих скупова", каже Радун.

Он сматра да ће Запад у једном моменту ставити власт пред избор да ли да прихвате француско-немачки предлог споразума за КиМ или да га не прихвате, тј. да га потпишу што би могло да буде повод за изборе. 

"Ту власт може да каже - идемо на изборе, па да се види јасан став странака око тог плана, то би могао да буде референдум о томе", наводи Радун.

Аналитичар Дејан Вук Станковић каже за РТ Блакан да расписивање избора зависи од политичке одлуке, али не види да постоје објективни разлози за тако нешто.

"Нема кризе власти, нема кризе владе, нема сукоба а нема ни незадовољства на улици", каже наш саговорник.

Напомиње да је исувише тога непознато да би могли да се изведу прецизни закључци, али није немогуће да се догоде ванредни избори као практично решење.

"Након 27. маја ћемо свакако знати више", напомиње Станковић подсећајући да ће тада бити одржана ванредна седница Скупштине СНС-а.

Додаје да спомињање ванредних избора није реткост у Србији, те да су редовни избори ретки, а ванредни су правило.

"Код нас постоји феномен редовних ванредних избора. То је тактичко надмудривање политичких субјеката и покушај да се у јавном мњењу оствари добар политички резултат", закључује Станковић.

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да и власт и опозиција нису хтели да пропусте прилику да ове трагичне догађаје политизују, макар из пијетета према жртвама.

"Мислим да је власт, баш зато што је власт, требало да покаже више уздржаности, иако нисам био одушевљен ни најавом скупа опозиције дан након дана жалости. Најавом контрамитинга СНС-а за 26. мај се само непотребно долива уље на ватру", оцењује наш саговорник.

Вукадиновић напомиње да је тужно што је требало да ове трагедије уједине нацију у болу и тузи и у напорима и жељи да се те несреће не понове, а да је то послужило као јабука раздора и нове политичке обрачуне.

"Избори су и пре најављивани за крај године, па тема избора није директно повезана са овим догађајима. Они су свакако боље решење од сукоба на улицама који лебде у ваздуху", оцењује Вукадиновић.

Вучић стално најављује изборе, а онда ту одлуку одлаже, напомиње Вукадиновић и додаје да се изборима "стално звецка".

"Он прети изборима јер зна да део опозиције уопште није одушевљен идејом изласка на изборе иако то неће јавно да признају. Мислим да ни власти не одговарају претерано избори у овом тренутку, зато мислим да и ако буде, не верујем да ће их бити непосредно", напомиње он.

Одржавање превремених председничких избора у овом тренутку није реално. Парламентарни избори су свакако најављени или само реконструкција на пола мандата владе, када би премијерску позицију требало да преузме Вучевић. У питање се доводе само београдски избори, чије одржавање је Вучић обећао на састанку са лидером Странке слободе и правде Драганом Ђиласом.

Метеоролошким речником речено, време у Србији је нестабилно, променљиво и местимично са изборима на свим нивоима.