Извештај Стејт департмента о верским слободама: Српска православна црква највећи проблем

Стејт департмент у делу редовног годишњег извештаја о верским слободама где се говори о Црној Гори као проблем, изгледа, види Српску православну цркву која је прошле године била узрочник "раста верских тензија" у овој земљи. А тензије су "порасле" само због тога што је потписан Темељни уговор између СПЦ и Владе Црне Горе, документ који су годинама уназад потписале све верске заједнице у Црној Гори. 

У извештају се подсећа да су премијер Дритан Абазовић и патријарх српски Порфирије 3. августа 2022. године потписали оквирни споразум којим се регулишу односи државе и СПЦ, упркос, како се наводи, "противљењу цивилног друштва, других верских организација и опозиционих политичких странака, које су тврдиле да су аспекти споразума неуставни, као и да је споразум потписан без адекватне јавне расправе".

Наиме, невладина организација Акција за људска права финансирана са Запада, идентификовала је и пријавила неколико одредби по којима споразум "одступа од постојећег владиног правног оквира", укључујући оне који се односе на давање одређених правних овлашћења Српској православној цркви, као и одредба о верском образовању у државним школама кроз механизам супротно Закону о слободи вероисповести, истиче се у извештају.

Стејт департмент наводи да су америчка амбасадорка и други службеници амбасаде са званичницима црногорске владе разговарали о "случајевима верске дискриминације, расту верских тензија после потписивања оквирног споразума СПЦ и владе, питањима реституције и односима верских група и владе".

Према Стејт департменту, дакле, верске тензије настале су у тренутку када је СПЦ успела правно да заштити своју имовину и интересе и то после вишегодишњих напора да се то приведе крају и после година у којима су верници Српске православне цркве и свештена лица хапшени, када је полиција тадашњег председника Мила Ђукановића упадала у верске објекте ове конфесије, како би отела црквену имовину и застрашила вернике.

У документу је такође наведено да је тадашњи председник Мило Ђукановић давао изјаве којима је СПЦ означавао "криминалном и паравојном структуром".

Стејт департмент у извештају указује и на то да су званичници Католичке цркве наставили да наводе да су, као један од највећих власника имовине у земљи, и даље укључени у бројне имовинске спорове са црногорском владом и СПЦ.

Говори се и о односима државе према ЦПЦ, која је регистрована као невладина организација и не би ни требало да буде у извештају о верским слободама јер није верска организација, те њиховим међусобним споровима, као и генерално инцидентима између верских заједница.

Смета и СПЦ у Србији

У одељку о Србији наведено је да су верске групе пријавиле мањи број насилних инцидената у односу на 2021. годину, као и да су у јулу 2022. вандализоване две изложбе на отвореном у Новом Саду, од којих је једна била посвећена Холокаусту. Додаје се да је неколико изложбених панела било исписано "неонацистичким и проруским симболима", којим - није наведено.

Оштро око аналитичара Стејт департмента примећује и да су "националистичке групе користиле друштвене мреже за ширење антимигрантских и антимуслиманских порука", па тако противљење грађана због илегалних миграција успевају да повежу са непостојећом мржњом према муслиманима, нејасно је како.

"Изрази антимуслиманског расположења, као што су исписивање графита и мурала који величају осуђеног ратног злочинца Ратка Младића и употреба пежоративног језика за описивање етничких Албанаца, појавили су се широм земље", наведено је у документу.

Највише је, изгледа, заболело када су представници неколико верских група указали да су власти у Србији наводно наставиле да фаворизују Српску православну цркву (СПЦ) у односу на друге верске групе.

"Влада је одобрила средства за завршетак православног верског објекта, али слична издвајања није наменила другим верским групама", наведено је у делу текста, где се алудира на завршетак изградње Храма Светог Саве.