Србија и Балкан

РТ Балкан истражује: Чека ли Србију сценарио из маја 2014. године

Опрез је потребан у западној и југоисточној Србији наредна 36 сата, упозоравају стручњаци за РТ Балкан
РТ Балкан истражује: Чека ли Србију сценарио из маја 2014. године© TANJUG/ FOTO HINA/ ZVONKO KUCELIN

Услед огромних падавина и презасићености земљишта количинама воде, у западним деловима Босне и Херцеговине, као и у Хрватској проглашена су стања природне несреће и ванредне одбране од поплава.

Прорадила су клизишта, део становништва је евакуисан, настава у школама је одложена, а грађани, екипе Цивилне заштите и Црвеног крста су на терену, достављају намирнице, вреће с песком и потребну механизацију за испумпавање воде из кућа.

Овакво стање, са којим смо нажалост имали прилике да се упознамо 2014. године у Обреновцу, однело је и први живот у реци Босна код Зенице. Поставља се питање да ли ће поплаве да се прелију с ове стране Дрине и Саве, као и шта је Србија урадила како би убудуће избегла сличне сценарије - поготово на мањим водотоковима.

Дејан Владиковић, координатор хидролошких прогноза и упозорења у Републичком хидрометеорoлошком заводу (РХМЗ) кажe за РТ Балкан да је пораст водостаја на Сави велики и да та вода стиже код нас, али да нема разлога за бригу.

"Знали смо да ће бити пуно падавина у Италији, Словенији, Хрватској, континенталном и приморском делу и у оба ентитета БиХ, више у западном делу око Бихаћа и Санског Моста. Највише кише је пало у сливовима и рекама које гравитирају ка Сави, а то су Купа, Уна, Сана, Врбас. Ми немамо разлога за бригу, јер има доста простора у коритима река, а и неће бити великих падавина", наводи Владиковић.

Мање падавина стиже и из Црне Горе реком Дрином, која се улива у Саву, примећује наш саговорник.

"Очекујемо да ће 19. маја границе редовне одбране од поплава бити превазиђене на мерној станици Шабац, као први степен одбране. За сада ништа није алармантно", објашњава он.

Падавина је, како додаје, било и у Аустрији, Чешкој, Немачкој и Мађарској и велике количине воде се сливају Дунавом код нас.

"Доћи ће до пораста нивоа река, али без драматичних упозорења. Међутим, велики протоци који ће се десити у исто време, могли би да доведу до проблема код Земуна и Београда, и низводно код Смедерева, па су због тога обавештене хидроелетране како би пропуштали веће количине воде. ХЕ Ђердап ће то добро да регулише", објашњава.

За реке јужно од Саве и Дунава, као и на подручју Војводине, наш саговорник упозорава да ће ниво водотокова порасти, али да је далеко од изливања река.

"Нестабилно време се очекују до петка, после чега ћемо имати три мирна дана. После тога формираће се циклон у Италији који ће ићи ка нама, али сада је рано о томе причати", прича координатор РХМЗ и додаје да смо ушли у период године када се очекују јаки пљускови и невреме.

Каже да нема опасности ни од бујичних поплава, јер количина падавина не прелази 10-15 литара на дневном нивоу, што није довољно да изазове бујице на брзим, планинским потоцима и речицама.

"Опрез је потребан у западној и југоисточној Србији наредна 36 сата", закључује Дејан Владиковић.

Метеоролог Недељко Тодоровић за РТ Балкан каже да се до краја месеца за подручје Србије не очекују обилне падавине које би узроковале поплаве.

"У другој половини маја биће локалних пљускова и грмљавина, с тим да ће количина падавина бити неједнако распоређена. Када се уради анализа падавина, види се да ту нема неких већих одступања, било код сезонских падавина или дневних максималних количина", навео је Тодоровић.

Према његовим речима, поплава 2014. године била је специфична и могла би да се понови у неколико стотина година.

Из "Србијавода" поручили су да су водостаји на Лиму, Сави, Дунаву, Драви, Дрини и Великој Морави у благом порасту, док је водостај на Западној Морави у благом опадању, а на Тиси у стагнацији.

Из Сектора за ванредне ситуације МУП Србије за РТ Балкан кажу да будно прате ситуацију.

"Нисмо у приправности јер то би значило највиши степен реаговања, али смо у свакодневној комуникацији са РХМЗ и `Србијаводама` и пратимо евентуална упозорења", кажу у овом сектору.

Поплаве које се памте

Поплавама на територији наше земље, објашњавају стручњаци, доприносе нелегална градња објеката у близини река, постављање објеката на сплавовима у речним коритима, ослабљени насипи настали бушењем, сеча шума у сливовима бујичних потока, што додатно утиче на њихову разорну моћ.

• Април 2005. године, поплаве у месту Јаша Томић;
• Мај 2005. године, поплаве у сливу Велике Мораве;
• Април 2006. године, поплаве дуж целог тока Дунава кроз Србију;
• Новембар 2007. године, поплаве услед изливања река Власина, Нишава, Јабланица и Пуста река;
• Новембар 2009. године, поплаве у Источној и Западној Србији;
• Фебруар 2010. године, поплаве услед изливања реке Тимок;
• Мај 2010. године, поплаве на територији општине Трговиште;
• Јун 2013. године, поплаве у Војводини услед изливања реке Дунав;
• Мај 2014. године, поплаве у Обреновцу, Београду, Ваљеву, Лазаревцу, Крупњу, Коцељеви итд.

• Јануар 2023. године, поплаве на југозападу Србије: у Лепосавићу, Пријепољу, Сјеници, Новом Пазару, Брусу, Тутину, Куршумлији, Прокупљу и девет месних заједница у Краљеву. 

image