РТ Балкан истражује: Зашто Србији недостаје 340 хранитељских породица

Осмогодишња девојчица коју је отац годинама занемаривао у стану у Миријеву, смештена је у хранитељску породицу која ће јој после болничког опоравка, пружити подршку, бригу и љубав. Међутим, још 350 деце без родитељског старања чека на боље сутра.

Министарка за бригу о породицу и демографију Дарја Кисић на скупу "Реални проблеми у хранитељству", навела је да у Србији имамо око 4.000 хранитељских породица, у којима се на смештају налази око 6.000 деце и младих особа до 26 година.

Процене су да тренутно недостаје укупно 340 хранитељских породица, због чега ће ресорно министарство у наредном периоду покренути низ активности, како би се промовисао значај хранитеља са циљем да се грађани мотивишу и пријаве за ту важну улогу. 

Директорка Центра за породични смештај и усвојење Мирјана Новаков за РТ Балкан каже да управо она све заинтересоване упознаје са правним процедурама и условима за статус хранитеља.

"Они подносе захтев центру за социјални рад у општини на којој су пријављени. Прикупљају документацију и предају центру, а уколико је све у реду, уколико нису осуђивани, нити се против њих води истражни поступак, ми те кандидате позивамо на тромесечну обуку. Притом, пре него што се скупи група, потенцијалним старатељима шаљемо едукативне материјале на читање и одлазимо у теренску посету да видимо стандарде", наводи Новаков.

Каже да тим стручњака проверава да ли стамбени простор испуњава неопходне услове.

"Проверавамо да ли постоји адекватна просторија за дете, да ли је опремљена, да ли постоји природно осветљење, као и да ли дете има кревет, писаћи сто, свој радни кутак... Потребно је окружење која ће осигурати да дете расте и развија се у безбедном окружењу", наглашава наша саговорница. 

Када се стручњаци увере да је све у реду, почиње обука у Центру коју држи тим едукатора.

"После три месеца стручњаци пишу налаз и мишљење. Реч је о извештају који потписују социјални радник, психолог и педагог. Достављају га Центру за социјални рад који доноси позитивно или негативно решење", објашњава она и додаје да некада кандидати сами препознају да нису компетентни и одустану од улоге хранитеља.

Највећи број хранитеља (82 одсто) су родитељи, који већ имају своју биолошку децу, наводи Новаков, а најчешће долазе из Београда, Лознице, Шапца и Ваљева. Најбројнију групацију чине хранитељи са искуством од шест до девет година, а према старости потпадају у групу од 51 до 64 године (305), затим од 31 до 50 година (142), од 65 до 70 (121), 70 и више (59) и до 30 (5). Већина њих има средњу стручну спрему, а једна део је завршио само основну школу, показује извештај за 2022. годину.

"Криза  је у хранитељству настала је јер се млади тешко опредељују за родитељство, а камоли за хранитељство. Те вредности су се мало промениле", наводи Новаков.

Каже да је за потенцијалну хранитељску породицу најважније да разуме ко су деца која улазе у хранитељство, какве су њихове потребе, да разумеју да је то дете већ високо трауматизовано, да им обезбеде безбедно и сигурно окружење и да знају да им пруже подршку и безрезервну љубав.

"Васпитне методе су најважније, никакве батине и физичко кажњавање не долазе у обзир, имамо нулту толеранцију на насиље. Деца улазе у адолесценцију, понекад су несташна, али добре васпитне методе су круцијалне", напомиње саговорница РТ Балкан.

Када једном постану хранитељи, десет сати дневно годишње пролазе различите едукације и радионице, са њима се константо ради на тему дигиталног насиља, рада на дечјем идентитету (ко је, ко су му родитељи, одакле је, ко су му рођаци), превазилажења траума, делотворне комуникације итд.

Међу хранитељским породицама, чак 35 одсто су сроднички хранитељи, односно бабе и деде, ујке, стричеви, тетке, браћа и сестре.

Кад те живот примора

Једна од њих је и Десанка Шћекић (70) из Београда, која је пре 20 године остала без ћерке после трагичног догађаја.

"Ћерка ми је преминула у 21. години и за собом је оставила бебу Вању од девет месеци. Очева породица никада се није интересовала за дете, па ме је живот натерао да сама, уз помоћ супруга и друге кћерке, бринем о унуци. Морала сам да се тргнем од те велике личне трагедије, што је вероватно било и добро за мене у том моменту", започиње причу Десанка Шћекић.

Сама са малом бебом и раном у срцу, као и другом биолошком ћерком у пубертету, ова храбра жена каже да није имала никакве услове. Али није имала ни избор.

"И ми морамо да испоштујемо протоколе као и сваки други хранитељ, али центар је био мало блажи према нама сродницима. Бомбардовање тек што је прошло, остали смо без посла, није било лако. Као бака сам све прихватила и борила се. Најважније ми је било да не погрешим, да је изведем на прави пут, да буде нормална девојка", каже и додаје да је Вања увек звала "Баки", да реч мама није никад изустила.

Вања је сада студент, завршила је прву годину факултета, и понос је и дика своје баке, деке и тетке.

"Човек може више него што мисли, када Вања заврши студије, можда прихватим још неко дете, јер тај осмех и загрљај је непроцењив и сви би требало да се прихвате те улоге, поготово млади", закључује она.

Потребна докумената за аплицирање за хранитеље

Фотокопија личне карте; Извод из матичне књиге рођених; Извод из матичне књиге венчаних (ако су у браку); Уверење о држављанству; Лекарско уверење; Потврда о запослењу и месечним приходима (укључујући приходе од пољопривредне делатности, издавања стана, куће, од нерегистрованих делатности); Потврда о имовини (уговор о купопродаји стана, куће, закуп, откуп, оставинско решење); Уверење да није осуђиван - прибавља по службеној дужности центар за социјални рад; Уверење да се против хранитеља не води истрага, односно да није подигнута оптужница; Уверење да није лишен родитељског права (добија се у суду, ванпарнична писарница); Уверење да није лишен пословне способности (добија се у центру за социјални рад); Потврду да није на евиденцији лица против кога је одређена мера заштите од насиља у породици (добија се у центру за социјални рад).