Крај антисрпске политике у Подгорици: Шта ће онда Вјоса међу званицама?

Дипломата Зоран Миливојевић оценио је данас да инаугурација новог председника Црне Горе Јакова Милатовића представља крај антисрпске политике у Подгорици и нови амбијент за пуну нормализацију односа и враћање на онај ниво који заслужују не само две суседне државе него и два братска народа.

Миливојевић је рекао за Танјуг да је инаугурацијом Милатовића послата порука да је Црној Гори у првом плану да своје односе у региону доведе у нормалну позицију, да ће политичким променама у Црној Гори, односи у региону и у суседству бити на нивоу интереса Црне Горе.

У првом плану су, како је додао, били односи са Београдом, па је за очекивати да ће након избора настати простор за нормализацију српско-црногорских односа.

Идиличну слику помирења два братска народа коју овде износи Миливојевић, међутим, нарушава један "детаљ". 

Јер, такође у првом "плану", односно у првом реду на Милатовићевој инаугурацији, и то свега неколико места од српског председника Александра Вучића седела је председница међународно непризнатог "Косова" Вјоса Османи.

Без обзира што не руководи државом, већ ентитетом који је нелегално самопрогласио независност, Османијева је од државних органа Црне Горе уредно добила позив да присуствује свечаности.

Позив црногорских власти који је додатна легитимизација нелегитимне државности "Косова", Османијева је наравно прихватила, па је за време Милатовићеве инаугурације била живи подсетник да је потпуно помирење Србије и Црне Горе немогуће, јер две државе имају супротстављене интересе.

Интерес Подгорице је и даље (упркос промени власти) признавање самопроглашене државности Косова, док је витални интерес Србије да се лажна сувереност ове српске територије никада не прихвати.

Милатовић је, позитивне сигнале о помирењу послао већ када је изабран, рекавши да ће по ступању на функцију, отићи најпре у Брисел па у Београд.

Али, бивша потредседница Владе Црне Горе и министарка европских послова Јована Маровић сигнализирала је да би обећање новог председника могло да остане само као "лепа жеља" и да му је боље да уместо Београда одмах изабере Приштину.

"Увек је кључно питање након промена какве ће односе нови председник и Влада имати са Србијом и 'Косовом'. Избор 'Косова' за другу посету би значио само то да се желе неговати добри односи са свим суседима, што би, у крајњем, била потврда онога што је председник рекао одмах након изгласавања - да нема промена у спољно-политичкој оријентацији", каже она.

Маровић је истакла и да "сваки заокрет значи и губитак подршке међународне заједнице, а то се дугорочно никоме не исплати".

Изгледа да је и Милатовић тако нешто већ увидео, чим је Вјоси, на инаугурацији, резервисао место у првом реду.

Подсетимо, Србија је своју отворену руку показала и доласком председника Србије Александра Вучића на церемонију која је одржана у суботу у Подгорици. 

Миливојевић, међутим, сматра добрим знаком то што Милатовић наступа у истом духу као и премијер Црне Горе, Дритан Абазовић, који је најавио да ће се Црна Гора прикључити Отвореном Балкану, што је и како каже, за очекивати, јер је то механизам који једини производи резултате и пружа перспективу земљама у региону да превладају ситуацију, да избегну могуће теже последице и економске кризе.

"Црна Гора је у сваком случају добродошла и тиме би се затворио тај круг, имајући у виду овај троугао Србија, Северна Македонија и Албанија, са Црном Гором би се тај круг затворио, и онда би те четири слободе, та проходност робе, услуга, људи, би била много фреквентнија и доступнија, и мислим да би функција Отвореног Балкана добила још више на изражају, а добит за земље би била дугорочно позитивна", рекао је он.