Нови-стари амерички дипломата на Балкану: Ко је О'Брајен и шта доноси његов повратак

Вашингтон је покренуо талас кадровских промена на Балкану, па тако након доласка Кристофера Хила, који је, између осталог, био учесник у Дејтонским преговорима и именовању сарадника бивше државне секретарке Мадлен Олбрајт Џејмса Рубина за шефа Центра за глобални ангажман, у регион долази Џејмс О'Брајен.

Аналитичари очекују да би О'Брајен могао да убрза решавање отворених питања на Западном Балкану. На нову функцију долази уместо Карен Донфред и биће надређени Габријелу Ескобару који је изасланик САД за Западни Балкан.

Иначе, О'Брајен је прошле године постао шеф Канцеларије за координацију санкција, у рангу амбасадора.

Да је реч о искусном дипломати показује и податак да је служио у две америчке администрације као специјални изасланик председника.

Нашој јавности је најпознатији по томе што је учествовао у проналажењу решења за окончање рата у БиХ и помогао у формулисању Дејтонског споразума 1995. године, а био је део америчке администрације током преговора Београда и Приштине у Рамбујеу 1999. године.

Уз све то, био је виши саветник Медлин Олбрајт. Сада поново стиже у регион, очигледно има недовршена посла.

Дипломата Зоран Миливојевић напомиње да је именовање О'Брајена одраз политике актуелне америчке администрације Демократа на челу са Бајденом.

"То је још један у низу проверених кадрова из деведесетих година које је САД поново ангажовао за решавање питања и у региону и у целој Европи. Његово именовање треба повезати са будућим исходом рата у Украјини, полако се из тајне дипломатије прелази у јавну дипломатију и у целу причу укључују Кина и афрички лидери... Очекује се нови расплет и нова безбедносно-политичка архитектура Европе", каже Миливојевић за "Блиц".

Како каже, очигледно је да Запад на челу са САД жели да убрза динамику решавања питања у региону.

"Видело се то и по последњим изјавама Дерека Шолеа и Габријела Ескобара. Запад жели да на основу европског плана који је за САД и ЕУ обавезујући документ и за Приштину и за Београд да створи чисту ситуацију у региону. О'Брајен, Хил и остали су проверени кадрови који добро познају регион што показује интерес америчке администрације за ово поднебље", каже Миливојевић.

Миливојевић подсећа да је О'Брајен искусан и у санкционој политици.

"То је порука да ће се ићи ка верификацији санкционе политике у односу на Русију и будући расплет у Европи. Са провереним кадровима САД жели да реши питање рата у Украјини, глобалних односа, односа према Русији, изгради безбедносно-политичку архитектуру Европе, реши питање региона и уведе га у трансатланску заједницу", сматра Миливојевић.

Он очекује да ће Србија сада бити под још већим притиском, јер ће, како каже, америчка политика истрајати на свом концепту да се сва нерешена питања што пре реше.

"Вашингтон даје нову динамику у реализацији стратешких интереса у региону дају приоритет косовском питању, јер сматрају да ће решавањем тог питања лакше носити са ситуацијом у БиХ", каже Миливојевић.

Александар Попов, директор Центра за регионализам, очекује да О'Брајен као јачи ауторитет од Ескобара преокрене ситуацију на Косову.

"До сада у се ствари на КиМ одвијале од зла ка горем. Ако се наставе тако, мислим да се ситуација неће решити ни у наредних 20 година. Вероватно су у Вашингтону проценили да ствари не иду темпом који су очекивали. Ни Украјини не иде све по плану, па вероватно хоће да зачепе једну критичну тачку", каже Попов.

Према његовим речима, и О'Брајен и Хил добро познају регион.

"Сад се поставља питање да ли ће као током деведесетих година када је највећу улогу имао Ричард Холбрук предузети енергичније акције и бити више на терену у разговорима са представницима обе стране. Потребно је конкретније предочити и Београду и Приштини са каквим последицама ће се суочити, ако се не придржавају споразума. Само тако се могу очекивати резултати у вези са решавањем косовског питања", сматра Попов.