Још не зна кад ће на радно место: Дан кад је Иљир постао градоначелник Звечана

Кад је јутрос мало после десет часова у једној од учионица Основне школе "Исо Бољетин" у албанском селу Бољетин, шест – седам километара од Митровице и Звечана, председавајући СО Звечан почео процес верификације мандата новоизабраних одборника најпре је прочитао пар имена из породице Кељменди, а онда је почео да прозива и остале одборнике:

"Пеци..."

"Пеци..."

"Пеци..."

И тако једно десетак или дванест пута.

Онда су тих неколицина одборника из фамилије Кељменди и остали из фамилије Пеци, а то су два далеко најбројнија братства у селу Бољетин, устали, и сами положили заклетву а затим је и нови градоначелник Иљир Пеци пред својим комшијама и рођацима положио заклетву, на албанском. Нас неколико српских новинара који смо се затекли у учионици нисмо баш схватили како је заклетва гласила.

У сали, нечијим пропустом, колико се могло видети, барем иза стола за којим је седео Иљир Пеци није било никаквих застава, ни тзв. Косова ни ЕУ ни Албаније, али су зато, колико се кроз одшкринута врата могло приметити, на столу директора школе биле две заставице Албаније и по једна Европске уније и Сједињених Америчких Држава.

Још по једна велика застава Албаније и тзв. Косова биле су на јарболу испред школе "Исо Бољетин", албанска на врху јарбола, косовска испод.

Кад сам јутрос нешто иза девет сати са "шкодом" ужичких таблица стигао пред школу у селу Бољетин, пар полицајаца, који су већ били унутра, зачуђено су погледали и мене и регистрацију на колима.

"Мирдита..."

"Мирдита..."

"Газетор..."

"Газетор..."

Све је што смо у почетку прозборили, а ситуација се још више откравила кад се испоставило да један важан човек у црном оделу, који је такође био у школском дворишту, зна српски, па смо лако објаснили ко смо и штa смо дошли.

Нашао се ту и један старији представник међународних мировних снага, из једне од суседних земаља, па смо се, пошто смо најпре утврдили да је данас 25. мај, Дан младости, упустили у евоцирање успомена на црвене мараме, плаве титовке, звезде петокраке као и успомене на самог друга Тита и његова времена.

Убрзо је у двориште стигло још полиције, неки од њих са панцирима на леђима и грудима, још представника међународних снага који су све брижно мотрили са одстојања од пар десетина метара и још много новинара. Једино, у школи нисмо видели децу. Или су јутрос пуштени кућама раније или су добили слободан дан због полагања заклетве новог градоначелника.

После је само полагање заклетве одборника и градоначелника прошло уз велику гужву, било је ту пар десетина камера свих косовских и многих светских медија, дупло више новинара и још полицајаца у цивилу, па смо у оној учионици, укључујући одборнике сви били поређани као сардине.

Мало раније, још док смо уским сеоским путевима пролазили кроз Бољетин наишли смо на кулу Исе Бољетина, са многим заставама Косова и Албаније постављеним на јарбол, човека ког смо затекли унутра питали смо да ли Иљир ту полаже заклетву, а он нас је уљудно послао према оближњој школи, објаснио нам којим сокацима да прођемо.

Пошто је положио заклетву, најављено је и да ће се нови градоначелник обратити медијима и посредством новинара и грађанима Звечана, чији је нови градоначелник.

Новинари и камермани прво су постројени у школском дворишту, на игралишту, али је после двадесетак минута чекања саопштено да ће се нови градоначелник обратити из куле Исе Бољетина, односно из меморијалног центра посвећеног овом вођи качака, "албанском борцу за независност" и "водећој личности герилског отпора против Турске, Србије и Црне Горе током Балканских ратова и Првог светског рата".

Читава булумента новинара, камера, сниматеља онда је једним од сокака, под будним оком италијанских карабињера кренула ка кули Бољетина, тамо су постављене камере, одмах поред гроба Исе Бољетина, али се који минут касније појавио неки човек у црној мајици и зачуђен толиким бројем камера, новинарима објаснио да ту не може бити никаквих изјава.

После је исти тај човек неком телефонирао, па новинари нису избачени из меморијалног центра. Убрзо се, праћен великим бројем сарадника, одборника, појавио и градоначелник Иљир Пеци.

Стао је поред гроба Исе Бољетина, иза њега његови сарадници, па је на албанском рекао да ће радити за све грађане Звечанзира на националну и верску припадност. Касније је то на лош српски превео један момак.

После су новинари на српском питали градоначелника кад ће се појавити на радном месту у Звечану, када ће поставити заменике, када ће почети да прима грађане и решава њихове нагомилане проблеме. Пеци је одговорио нешто кратко на албанском, али је онај момак, преводилац, после новинарима објаснио да нови градоначелник није одговорио на питања која су занимала новинаре.

За све то време, из порте манастира Соколица у Бољетину, коју од куле Исе Бољетина дели само асфалтирани сокак широк пар метара чула се тишина.

Само мало касније, док смо кроз село Липа пролазили поред основне школе која носи име "Иса Бољетин", приметили смо да неки од одборника и колега новинара из Приштине замичу у школу, распитали смо о чему се ради, да није какав важан догађај, објашњено нам је да је у школи, могуће је, неки коктел.

Нисам позван.