"Тензије" на Косову и Метохији, прерасле су у отворени сукоб у коме је директни учесник била страна од које се то најмање очекивало, односно контигент Кфора, задужен да сачува ред и мир.
Ударом на голоруке Србе који су јуче мирно и ненасилно протестовали због узурпације српских општина, Кфор се, према оцени пензионисаног пуковника Контраобавештајне службе Љубана Карана, први пут директно и потпуно ставио на приштинску страну.
"Кфор се ни до сада није прославио својим интервенцијама, јер увек су каснили и понашали се као ватрогасци, односно долазили су само да констатују неко стање кад се све заврши. Али овога пута отворено су стали у заштиту, како је они зову приштинске полиције, у ствари приштинске паравојске", истиче Каран.
Од војне мисије која је од Уједињених нација добила мандат да штити цивилне грађане и разоружа све оне који, након доношења Резолуције 1244 немају право да носе оружје, како каже наш саговорник, очекивало се да заштити цивиле од приштинске паравојске наоружане до зуба.
"Али, кад су се већ војници Кфора појавили са опремом за разбијање демонстрација, посумњало се да ће употребити силу против цивила. И онда је уследила њихова интервенција, која је за Србе била невероватна и провокативна. Кфор је први бацио шок бомбе и тако изазвао људе који су мирно протестовали, а онда су Срби реаговали из чисте одбране", тумачи Каран и констатује да је западна пропаганда, за мање од 24 часа успела да од нападача направи жртве, а да жртве претвори у насилнике.
Кфор је, међутим, овим поступком, истиче наш саговорник, "изгубио свој мандат".
Шта је Кфор хтео да постигне?
Пуно је "скривених мотива", који су мировњаке НАТО-а довели до директне конфронтације са Србима, уверен је Каран.
"Они су на тај начин хтели да искористе и унутрашње проблеме у Србији, односно унутрашње политичке струје које желе да руше власт. И сами се у то уклапају да додатно долију уље на ватру. И не само то, већ су урадили и једну изузетно перфидну ствар у прве редове стављајући мађарске војнике, међу којима је и било највише повређених. Тако желе да покваре добре и коректне односе Србије са Мађарском и њеним премијером", оцењује пуковник Каран.
Да је завађање Србије са добрим комшијама Мађарима, такође био један "мањи" циљ напада Кфора на ненаоружане цивиле, сагласан је и аналитичар и политиколог Александар Павић.
Мировњаци Кфора су, практично, на овај начин, дали свој "мали" допринос "приштинској независности".
"Очигледно је да Кфор има инструкције да помогне Приштини да заокружи своју власт на Косову. Они уопште нису статусно неутрални и коме то није било јасно до јуче, сад му мора бити јасно", уверен је Павић који додаје да је и Кфор овим поступком изашао из свог мандата, исто као што је то раније урадио и Еулекс.
Та војна мисија сада, истиче наш саговорник, наступа као потпуно окупаторска војска и "очигледно да им је задатак да формализују власт Приштине, односно окупацију наше покрајине".
Наши саговорници сагласни су да је и моменат у коме је Кфор практично објавио рат Србима које треба да брани у најмању руку интересантан.
Није случајно, тврде и Каран и Павић, то што се сукоб дешава у тренутку када се на "Косову" одржава велика НАТО вежба "Бранилац Европе 2023".
"Овој парадржави су дали да буде домаћин, а контигенти војника који учествују на Косову и Метохију долазе из држава које су врло непријатељске расположене према Србима и Србији, а то су Хрватска, Албанија, Турска, Црна Гора (и то вероватно део који је везан за Милову Црну Гору), али и Северна Македонија одакле је сигурно пола тих војника албанске националности", наглашава Каран.
Да Приштина "сигурно у координацији са НАТО" користи као погодност то што је "Косово" препуно страних војника, верује и Павић који прецизира да је све што се дешава на северу Космета темпирано да се поклопи са моментом када НАТО на терену има додатне снаге.
Јер, овакво стање на терену, појашњава он, јесте и "фактор одвраћања" за реакцију Србије.
Како Србија да одговори?
Каран читаво замешатељство Куртијевог режима и НАТО мисије, види као велику провокацију која служи да се Србија ослаби, како унутрашњим проблемима, тако и војним притиском са стране.
"Србија би требало да покуша да проблем врати у УН где се питају и друге велике силе, тако да верујем да није случајно што је председник Вучић разговарао са руским и са кинеским амбасадором, као и амбасадорима Квинте", поручује Каран.
Вучићев циљ је, сматра пуковник, да направи баланс како би они који одлучују били објективнији, и како посредници не би били они који су "потпуно на страни Приштине и потпуно им је исти интерес као Аљбину Куртију".
"Очигледно је да је Курти ставом Кфора и НАТО и свих западних квази амбасадора у Приштини добио зелено светло да може да настави да користи силу кад год мисли, јер ће у најгорем случају добити вербалну осуду. Они су практично њега охрабрили да настави путем који је кренуо", уверен је Павић.
За њега је, међутим, прилично речита порука која је за Србију стигла из Беча, од руског амбасадора Михаила Уљанова, који је подсетио да Србија има право да одређен број својих војника врати на КиМ по Резолуцији 1244.