Тако је, како је: "Мали од Србије" не одустаје од Косова и Метохије

Слика је потребна, али тон није. Гипкост покрета морало би пратити ограничено мишљење. Став се може исказати, али једино ако се своди на општеприхваћене флоскуле. Отприлике овако изгледа "фоторобот" идеалног спортисте кога би свет прихватио оберучке, без задршке, негативних коментара или погрдних узвикивања на терену.

Али, Новак Ђоковић нема ништа од тога.

Његов глас је толико звонак да га из Француске јасно чују на Косову и Метохији. Ум толико развијен да постаје претња. Став чвршћи од било какве забране или уцене.

Зато никоме није јасно, како то да први тенисер света, ако је већ једном "погрешио" и подржао свој малтретирани народ у јужној српској покрајини у некој следећој изјави није кренуо да се "вади", ублажава своје коментаре, и показује кајање због своје "несмотрености".

Јер, Ђоковић, који је згрануо свет тиме што је на објективу камере написао:"Косово је срце Србије. Зауставите насиље", док су у Звечану голоруки Срби добијали батине од Кфора, који је морао да их у таквим моментима заштити - у првој следећој прилици потврдио је да је заиста мислио управо то што је рекао.

Ђоковић против света: "Косово је срце Србије" направило буру у тениској дипломатији

"Српски тенисер Новак Ђоковић стајао је иза својих контроверзних коментара да је 'Косово срце Србије', што је изазвало жестоке критике француске министарке спорта", упућује нас "Политико" у по свему судећи, личну драму Амели Удеа-Kастере, коју су коментари српског аса до те мере разљутили да их је, не трепнувши, назвала милитантним.

"Поново бих то рекао, али не морам јер имате моје цитате. Свестан сам да се многи не би сагласили, али тако је, како је. То је нешто за шта се залажем", потврдио је, готово изазивачки, двадесетдвоструки победник гренд слема. 

Дакле, баш као што је написао спортски коментатор Оливер Браун: осуђујте га, клевећите га, депортујте га - Новака Ђоковића, једноставно није брига, а туђа мишљења "на његовом психолошком оклопу не остављају ни најмању огреботину".

"Сукоби полиције и демонстраната косовских Срба на северу Косова изазвали су оживљавање дугогодишњих тензија између Србије и Косова које је прогласило независност 2008. године, али га Београд не признаје. Десетине су рањене у недавним сукобима, укључујући и војнике НАТО-а", покушава "Политико" да да бекграунд приче која је навела Ђоковића да каже "забрањене речи".

Пропушта, међутим, да напомене да је проглашење независности такозваног Косова било нелегално, а не сматра важним ни да читаоце упути у то због чега су протести избили и да објасни да је "полиција" коју помиње, уствари паравојска Аљбина Куртија.

Самопроглашеног премијера самопроглашне државе, лист, међутим, уредно цитира и читатељству пласира слику - да је Србија крива за ескалацију.

Прича о "кривим Србима" није, међутим, никакав новитет, нити Куртијев патент. На Западу исконструисани наративи о Србима који су криви за сва зла овог света, трају већ годинама, подржавани управо медијима попут "Политика".

Ђоковић је један од малобројних који на то неће да жмури. Општеоприхваћене истине, нису његове истине. Било да је реч о Космету, или пак, присиљавању на вакцину против короне.

"Елита ће увек да уздиже елиту. И тако то иде у круг. Али зато је ту неки мали од Србије да се умеша у причу", већ је стара порука Ђоковића, која и у новим околностима показује да је тенисер вољан да се, због свог мишљења, супротстави читавом свету.