Релативизација са Љиљаном Смајловић: Блогер Срђан Гарчевић о домаћој медијској сцени

У 28. епизоди емисије "Релативизација", Љиљана Смајловић угостила је блогера и твитераша Срђана Гарчевића, уредника и оснивача поткаста "Покретачи".

Гарчевић, који се иначе у двадесетим годинама бавио менаџмент консалтингом у Британији, где је студирао прво на "Вокеру", а затим мастер студије завршио на Оксфорду, сада је, како објашњава независни блогер.

"Моја непопуларност ме штити од корупције", у шали каже гост Љиљане Смајловић, који истиче да га је ка промени каријере окренуло то што је схватио да му је ипак највећа пасија да посматра, размишља и релативизује.

У Србију се, како каже, вратио 2016. године, и то пре него што је, повратак у домовину постао "популаран" због рада од куће током пандемије корона вируса.

"У Британији ми се свидео њихов новинарски стил који је доста другачији од америчког, концизније је, Британци више воле да се полемише и слободније је, што ми се чинило да је код нас фалило", оцењује саговорник Љиљане Смајловић.

О повратницима у Србију

Разговарајући о повратницима у Србију, Гарчевић наводи да део дијаспоре пати од "месијанског комплекса" због кога покушава да сународнике подучи вредностима донетим са Запада, док, како додаје, има и оних људи код којих преовлађује "национални анимус" према коме је на Западу све глупо.

"Мене је спасавало што због свог идентитета, односно тога што сам Србин, себе нисам видео ни бољим ни горим. Увек сам видео себе као индивидуу и сматрао да својим вредностима доприносим нешто. Трудим се да увек будем свестан слепих тачака у поимању себе и света", истиче Гарчевић.

Доста људи који су се вратили у земљу, како он оцењује, има однос "изузетности"- или су критични према Србији па мисле да је само у Србији лоше, или, на пример, мисле да је само овде добро.

О медијима

Гарчевић је заговорник идеје да у медијима треба да причају само они који се разумеју у теме о којима треба да говоре.

На констатацију Љиљане Смајловић да су медији постали "затворени пропагандни системи", он наводи да жали што неких тема нема довољно у медијима.

"Медији имају слепи угао за спектар тема попут оних којима се ја бавим на свом поткасту. Мислим да нам доста фали прича људи и погледа на Србију који није ни моралистички, ни дневнопартијски обојен, а није ни презрив. У 'Прекретачима' водим интервјуе с људима који се баве занимљивим стварима и фокусирају се на своје пасије", објашњава гост "Релативизације".

Нашој медијској сцени, према његовом виђењу, недостаје и доста ширих друштвених анализа, али, како додаје, и више људи попут Мухарема Баздуља, Дарка Танасковића, експерата и људи који су видели доста тога и имају и академски и емпиријски приступ.

"Мислим да фали емисија упакованих у нове формате, које се неће бавити ни тиме како смо ми ужасни, а ни како смо набољи", оцењује Гарчевић.

О таблоидизацији несреће

Овог твитераша узнемирило је недавно гостовање оца убијене девојчице из школе "Владислав Рибникар" у емисији "Утисак недеље".

"Мислим да је трагедија толико велика и ужасна и застрашујућа и не би смела да се третира као било какав други медијски садржај, јер ово што се десило јесте неописиво зло", уверен је Гарчевић, који тврди да новинари у одређеном периоду након трагедије нису требали да дозволе таква гостовања, јер ту се ствари, како оцењује "врло лако извуку из контекста и спинују", да би били садржај био занимљивији и виралнији.

Много људи који нису сагласни са његовим ставом рекло му је да су гостовање Слободана Негића у тој емисији доживели као врсту "катарзе".

"У сентиментализацији ужасног догађаја заборавља се, да ће, када се угасе камере, сви ти људи који су доживели катарзу док су га гледали, да промене канал и да нађу неко друго емотивно задовољење. Мислим да је било недолично да он од предмета емпатије, постане предмет забаве", уверен је овај блогер.

Констатујући да је овај вид новинарства стигао са Запада, Гарчевић се осврће и на целокупан западни утицај на наше друштво.

"То што смо као периферна цивилизација која је стасавала у 19. веку, где се доста наше елите школовало у Европи, учинило је да фокус наше културе пребацимо на Запад, и да се увек поредимо са њим. Чак су и Руси и Кинези и Иранци имали комплекс Запада, али опет, како смо ми физички мањи, то је код нас више изражено", истиче саговорник "Релативизације".