Речна корита пуна, а стиже још кише: Ово су најугроженији делови Србије
Због поплава изазваних обилним падавинама, у 32 града и општине широм Србије на снази је ванредна ситуација. Невољама житеља поплављених подручја крај се не назире, јер иако су речна корита већ препуна, метеоролози најављују нове пљускове.
Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) издао је упозорење, по коме ће сутра, у јужној, централној и источној Србији за 12 часова понегде пасти и од 30 до 50 милиметара кише, док се прекосутра, за 24 часа, у источним, југоисточним и јужним пределима земље може очекивати од 20 до 50 милиметара.
"Већ данас нас на југу и југозападу очекују падавине. Велика је вероватноћа да наредних дана буде великих пљускова, грмљавине, града, ветра, односно летњих непогода дакле, па да услед велике количине воде дође и до неких бујичних поплава", истиче метеоролог Недељко Тодоровић.
Координатор хидролошке прогнозе и упозорења у РХМЗ, Дејан Владиковић за РТ Балкан наглашава да су наредних дана могућа изливања мањих бујичних водотокова на сливовима Колубаре, Јадра, горњих токова Западне и Јужне Мораве, Ибра, Нишаве, Топлице, Расине, Мајура, Белице и Црнице код Параћина, као и на сливовима Млаве, Пека и Тимока.
"У тим деловима земље тло је јако наквашено од претходних падавина, вода није стигла да се повуче и има још влаге. Зато ће нова количина падавина да направи, како ми, хидролози кажемо, 'талас на талас', па ће водостаји кренути да расту, а на сливовима тих река, потоци који праве највеће проблеме поново ће реаговати", наводи саговорник РТ Балкан.
Владиковић наводи да ће водостај почети да расте у наредних 24 часа, највише у поморавском делу, као и на сливовима Млаве и Пека, будући да ће у Поморављу, источној и југоисточној Србији бити највећа количина падавина.
Природа се не шали, то нам је свима јасно, али важан фактор због кога речице и потоци у Србији дивљају јесте и утицај човека.
"Ти потоци су у надлежности локалних самоуправа, а неке од њих раде свој посао како треба, а неке не. Канали су тако у лошем стању, сливници запушени, а инвеститорима се допушта да раде све и свашта, што је недопустиво. Инспекција покушава да се бори, али без јаких санкција у нашем народу ништа не може да успе, па зато имамо велике проблеме. Речна корита пуна су отпада, од беле технике до шкољки аутомобила, и кад крене стани-пани дође до још горег ефекта и вода онда улази у дворишта, плави подруме и приземља, а о штетама које настају на пољопривредним површинама и да не причам", истиче Владиковић.
Колико год ситуација деловала драматично, наш саговорник верује да ћемо избећи најгоре, односно, да се сценарио из 2014. године када су поплаве задесиле Обреновац, Ваљево, Лозницу, Крупањ, Коцељеву…ипак неће репризирати.
"Тада је земљиште било далеко наквашеније. Односно, ако бисмо на ово стање тла имали још два, три циклона, тек онда би се десила 2014. година. Има проблема, виђамо их на дневном нивоу, има бујица, али не може то бити попут некадашњих размера. За сада нам не изгледа да ће се сценарио поновити", уверен је наш саговорник.
Метеоролог Тодоровић најављује да нас промењиво време очекује све до недеље 18. јуна, док ће петак бити најсвежији у наредним данима.
"У недељу већ следи побољшање временских прилика, иако понегде још може бити краткотрајне кише или пљускова. Од понедељка до 25. јуна следи пораст температуре, а максималне вредности биће изнад 27 степени, уз ретку појаву поподневних пљускова и грмљавине", наводи Тодоровић.
Без обзира што се нама, обичним смртницима, чини да су нас сустигле библијске кише, Тодоровић подсећа да је овакво време заправо редовна појава, и да чак и у јулу и августу има јаких пљускова, односно непогода са бујичним поплавама.
Да нас није снашло ништа неуобичајено, тврди и климатолог Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију Физичког факултета.
"Није то ништа екстремно, али јесте ризично и заиста може да буде опасно у смислу обима поплава", истиче наш саговорник.
За очекивати је, каже, да у овом делу године имамо доста поподневних пљускова са великом количином кише.
"Није то никаква апокалиптична аномалија. Једноставно мало дуже траје тај период ризичних падавина. У клими, каква је данас, то ће се дешавати чешће него пре. Ово полако постаје нека врста стандарда и вежба за неку климу будућности која ће бити још ризичнија. За наредних 20 или 30 година, треба очекивати више оваквих лета него у прошлости", уверен је Ђурђевић.