РТ Балкан истражује: Може ли Србија да заштити Србе на КиМ од Аљбина Куртија

Само у протеклих пет дана на северу Косова и Метохије тзв. косовска полиција ухапсила је двојицу Срба, Немању Влашковића и Далибора Спасића, под наводним оптужбама да су напали новинаре на северу КиМ, физички напала двоје деце, брата и сестру од 17 и 15 година, и на путу до посла отела радника МТС-а, како је саопштио Телеком Србија, да би косовска полиција касније објавила да је и он ухапшен због напада на новинаре.

Више нема стране, била она на северу, западу, истоку или југу, којој није јасно да је атмосфера доведена до усијања, односно да се налазимо у најсложенијој ситуацији у последње 24 године, како је то недавно оценио председник Србије Александар Вучић.

И док према писању медија у Савезничкој команди (НАТО) за опсервације у Монсу позивају запослене с одмора због сложене ситуације на КиМ и незванично оцењују да се премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти отео контроли, високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ позива на хитан дијалог у Брисел представнике Београда и Приштине. Да ли ће се одазвати на тај позив, за сада не откривају ни Вучић ни Курти.

У међувремену, Срби са севера КиМ протестују у више градова јужне српске покрајине, уз појачано присуство тзв. косовске полиције и Кфора, изражавајући на овај начин, у страху и неизвесности којима су сваког дана све више окружени, свој протест против хапшења сународника без икаквих доказа и нових напада, и то поново на децу.

Незападни савезници

Шта Србија може да уради у овако тешкој ситуацији да заштити Србе на КиМ?

Нема друге заштите сем физичке заштите, а она значи рат, што Србија мора по сваку цену да избегне, описује то врзино коло у које смо тренутно уплетени некадашњи председник Привременог Извршног већа Косова и Метохије Зоран Анђелковић.

"Остаје само дипломатија, а нажалост, на другој страни су западне земље које изгледа или желе рат или желе да нас доведу у позицију да дигнемо руке од Космета, да се тамо обрачунавају са Србима, као што су се у Хрватској обрачунавали са Србима", каже Анђелковић за РТ Балкан.

Он наглашава да све док постоји и један милиметар простора за преговоре, треба га искористити за разговоре о постизању решења које ће довести до смиривање ситуације, обезбеђивање мира и стабилности и да треба наставити у том смеру.

Научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић пита зашто већ није затражена хитна седница Савета безбедности Уједињених нација и наводи да је то раније био први корак који се предузимао у оваквим ситуацијама.

"Ако желите да актуелизујете неку ствар, онда морате с тим да упознате међународну заједницу, без обзира што ту неких ефеката у нашем односу према западним земљама не би било, али остатак међународне заједнице на то би гледао благонаклоно или би барем били заинтересовани. То је оно што би се краткорочно могло урадити", истиче Пророковић.

У изјави за РТ Балкан он додаје да се, такође, мора размишљати о мерама реципроцитета јер је златно правило дипломатије да се предузимају реципрочне мере.

"Ако је наша процена да албанска страна не испуњава део неког споразума, можемо и ми одустати од испуњава неког дела споразума. Такође, Србија не може да заштити своју позицију без активнијег деловања у спољнополитичкој арени. То подразумева веће ослањање на незападне савезнике", каже Пророковић.

Он образлаже да морамо да предузмемо опсежну спољно-дипломатску иницијативу пре свега према Русији и Кини, али и осталим чланицама БРИКС-а.

"То ће имати последице, али сумњам да у овом тренутку те последице могу бити велике. У крајњем ће нас више коштати ово ћутање", напомиње Пророковић.

Србија на заштити сународника на КиМ може да ради дипломатско-политичким средствима, што већ и чини, за то има аргументе и на томе инсистира, објашњава за РТ Балкан бивши дипломата Зоран Миливојевић.

"Колико је ефикасан тај начин, то је друго питање, али њега Србија већ сад користи. У том смислу треба да се политички окрене не само према Западу, него и према осталима и да се у политичком и дипломатском смислу реафирмише Резолуција 1244. Такође, Србија може да заштити сународнике и тиме што ће да подржи сваку врсту самоорганизовања Срба на северу КиМ, имајући у виду оно што је Вучић недавно најавио за Видовдан, можда је то подршка ако они формирају неку своју ЗСО", наводи Миливојевић.

Он додаје и трећи начин да се заштите Срби на КиМ: директним ангажовањем, уколико то буде неопходно.

"Не дај боже да дође до неких већих сукоба, онда Србија може да подржи Србе на КиМ и на директан начин, али то је последња мера. Срби неће бити остављени на цедилу, али ако дође до сукоба, треба имати у виду да то не може да се ограничи само на север Косова јер ни Босна није стабилна ни Македонија, ништа у региону. Они који сносе ризик и имају одговорност, а то су Вашингтон и Брисел, треба да то имају у виду", напомиње Зоран Миливојевић.

Употребна вредност Куртија

Некадашњи дипломата напомиње да је пуна одговорност за дешавања на КиМ на Вашингтону и Бриселу, и да је очигледан сценарио да се користи сила у реализацији стратешких циљева.

"Пошто не могу да сломе кичму Србији, не могу да је натерају да призна 'Косово', уведе санкције Русији, да промени позицију војно-политичке неутралности, онда користе силу. Курти овде има употребну вредност. Они га с једне стране осуђују, а с друге стране ћуте и толеришу зато што тиме стварају амбијент да дођемо на принцип свршене ствари. Да се промени фактичко стање и изврши притисак на Србију и на Србе са КиМ да то прихвате", каже Миливојевић.

И Зоран Анђелковић истиче да се циљ Запада очигледно поклапа са циљем Аљбина Куртија: а то је етнички чисто Косово.

"Да није тако, не би легализовали расистичке изборе који су увели апартхејд на северу Косова и Метохије", наглашава Анђелковић.

На Куртијеве насилне акције које су довеле ситуацију на КиМ до тачке пуцања, западне земље неће реаговати зато што су они одредили циљ преговора, а то је да Србија де факто призна независност Косова, каже Пророковић.

"Као краткорочни циљ они су себи поставили да се до октобра имплементира француско-немачки план јер после више вероватно неће имати времена да се баве тиме, иду избори у Америци, улазимо у нову фазу дељења карата и формирања структура моћи у западном делу света", каже Пророковић.

Он такође напомиње да Запад већ дуго не постоји као хомогени блок, чак и у Бајденовој администрацији постоје бар два центра одлучивања, један окупљен око Пентагона, други око Стејт департмента.

"Ово на КиМ је директна последица нехомогености Запада где Курти слуша једну лоби групу или један центар моћи и према томе пројектује своје акције на терену, док према осталима уопште нема поверења", наводи Пророковић.

Шведски сто

Посебан проблем са КиМ је што постоји "шведски сто" споразума и договора где свако вади папир који му одговара, наглашава Пророковић.

"Курти је на самиту 'Глобсек' у Братислави повадио неке одредбе неких споразума који њему одговарају и на то се позивао. Када дођу Лајчак и Ескобар, они се опет позивају на нешто друго. Кфор нам говори да ради по неком трећем оквиру. То је катастрофа, посматрано са правно-формалне стране", каже Пророковић.

Он додаје да Србија ту треба да инсистира на Резолуцији 1244.

"И у Украјини смо имали цео шведски сто докумената где су они вадили шта им у одређеном тренутку користи јер и тамо су имали унапред одређени циљ. Они су нас довели до овде где смо. Не могу људи који од релативно контролисаног проблема направе овакву кризу сада да је решавају. Питање није да ли Запад хоће ово да реши, него, да ли може. Ја мислим да не може", наглашава Пророковић.

Кључна ствар је да је Запад пристрасан, није неутралан, тако да више нема говора о статусно неутралним преговорима, напомиње Зоран Миливојевић.

"То је сад чињеница. Запад није одустао од дијалога, али сматра да дијалог треба да води ка његовом циљу, а то је да Србија  призна 'Косово'. Нема дијалога уколико се не вратимо у пређашње стање, уколико се не разговара о Бриселском споразуму, ЗСО и о нормализацији без статусних питања", истиче Миливојевић.

Зоран Анђелковић напомиње да, ако би било жеље да се напетости на КиМ реше, онда би могло бар да се прихвати оно што је потписано 2013. и 2015.

"Да међународна заједница донесе одлуку о формирању ЗСО, на барем приближно исти начин као што неки Шмит у Сарајеву доноси неки закон. И овде земље Квинте могу да то донесу и кажу: по томе ћете да функционишете", наводи Анђелковић.

Јер сте сами то прихватили на вашем парламенту двотрећинском већином 2015. године, свих 22 принципа на којима треба да се формира ЗСО, указује наш саговорник.

"Како могу у Босни, тако могу и на 'Косову' и још више. Кад су могли без одобрења Савета безбедности да нас бомбардују, па лакше је ваљда да донесу закон који ће се примењивати", наводи Анђелковић.