Шта је са новом владом Црне Горе: Ко се нуди, ко је релаксиран, а ко тврди да владе нема без њега

Коначни резултати ванредних парламентарних избора у Црној Гори још нису објављени, али су незванични договори о саставу нове владе почели да се одвијају.

Након што резултати буду проглашени, до 26. јуна у поноћ, тече рок од 15 дана да буде сазвана конститутивна седница Скупштине, што ће се највероватније десити 10. или 11. јула.

Од конституисања Скупштине председник Црне Горе има рок од месец дана да некоме додели мандат за састављање владе. Што значи да би мандатар 10. августа могао да крене у састављање Владе Црне Горе, за шта има рок од 90 дана.

Дакле, према свим роковима, нова, 44. влада Црне Горе могла би да буде формирана тек у новембру. Тај рок важи ако се сви процеси буду одвијали несметано, односно, ако не буду уложени приговори и жалбе на изборни процес о којима мора да одлучи суд, за шта је потребно додатно време и што би могло да продужи рок за формирање владе.

Иако би тек крајем године могло да буде јасно ко ће чинити нову власт у Црној Гори, већ приликом формирања Скупштине и поделе функција руководства у том телу, од председника до потпредседника и њених одбора, биће јасно да ли већ постоји некакав договор о подели власти.

Имајући у виду да и функције у Скупштини улазе у коначни договор о подели власти, странке већ покушавају да начине прве кораке у стварању владајуће коалиције.

Очекује се да ће мандат за састав нове владе бити додељен носиоцу листе Покрета Европа сад (ПЕС) Милојку Спајићу, јер је та листа освојила највише гласова. Према наводима подгоричких "Вијести", из ПЕС-а рачунају да су већ обезбедили 43 гласа подршке.

Подсетимо, за избор владе потребан је 41 глас, од укупно 81 у парламенту.

Постоји прегршт могућности и комбинација о владајућој коалицији, а како пишу "Вијести", ПЕС, који ће имати 24 посланика у новом скупштинском сазиву, као будуће партнере види 10 посланика свих странака мањинских народа, седам Демократа и два Социјалистичке народне партије (СНП).

Додају да то није укупна бројка на коју рачунају, с обзиром на то да циљају већу подршку и да су најавили да су отворени за разговоре с коалицијом "За будућност Црне Горе" (ЗБЦГ), која ће имати 13 посланика.

Према непотврђеним информацијама, ако до наведеног договора дође, Демократама би могла да припадне позиција шефа Скупштине, коју је њихов лидер Алекса Бечић обављао од јесени 2020. до фебруара прошле године.

Носилац листе "За будућност Црне Горе" Милан Кнежевић рекао је да не може да потврди да су почели преговори око формирања 44. владе, али да постоји незванична комуникација на ту тему. Како каже, биће веома комплексно у наредном периоду доћи до неког оптималног решења које би требало да задовољи све, а опет и да помири разлике које постоје између политичким субјектима који су прошли цензус.

"Потребно прво наћи заједничке именитеље у раду те владе. Први и основни именитељ је борба против организованог криминала и корупције, која је и уско везана за процес евроинтеграција. Ми значајно тапкамо у месту нарочито у поглављима 23 и 24, и тај рок приступа се продужава", рекао је Кнежевић и нагласио да је то "немогуће без демонтаже Ђукановићеве заоставштине која је присутна у свим порама система од тужилаштва, судова преко државне управе".

Како каже, није ни за какве револуционарне методе, нити да се пребројавају политичка крвна зрнца али сматра да је потребно да они који буду у новој влади преузму одговорност за то.

"Важно је да нам се не понови то што је било након 30. августа 2020, да се они који нису изабрани вољом народа нађу на позицијама које подразумевају одговорност са институционалног нивоа а не подразумевају њихову личну одговорност", закључио је Кнежевић.

Лидер Социјалистичке народне партије Владимир Јоковић, која је у коалицији са Демосом освојила два мандата, каже да је та странка направила таква колосална дела која ће остати забележена за будућност.

"СНП ће бити део или пожељан део следеће владе", убеђен је Јоковић.

Упркос сукобу са Спајићем, Абазовић тврди да је релаксиран

Иако су на изборима учествовали заједно у коалицији, Демократе и ГП УРА би могли одвојено да преговарају о уласку у владу. Разлог томе је што је лидер ГП УРА и садашњи премијер Дритан Абазовић дошао у сукоб са Спајићем након што је пре изборе покренуо аферу До Квон. Абазовић је објавио да је ухапшени краљ криптовалута из Јужне Кореје До Квон у писму споменуо Спајића и своју сарадњу са њим, чиме је покушао да нанесе политичку штету Спајићу.

Због тога је Спајић у изборној ноћи рекао да у новој влади не види Демократску партију социјалиста и ГП УРА.

Са друге стране, Абазовић каже да је потпуно релаксиран и да је Спајић покушао од себе да направи жртву, што му није пошло за руком.

"Што се тиче владе, ако има легитимитет да је састави, нека је састави. Треба нам и добра власт и добра опозиција. Ја мислим да смо поставили одлучан темељ и сматрам да било ко ко дође може да ради како треба и да нема проблеме", поручује Абазовић.

Демократе Алексе Бечића кажу да нису још почели преговори, али да очекују да их води Покрет Европа сад и да нема сарадње са ДПС-ом.

Из ДПС-а кажу да не постоји опција да дају мањинску подршку новој влади, као што су то учинили док је премијер био Дритан Абазовић. Како су навели, или ће бити део нове владе или конструктивна опозиција.

"За разлику од свих њих, никад никога из ДПС-а нисте чули 'нећемо с овима или онима'. Ми можемо да разговарамо с било ким, али зна се на којим основама", казао је Никола Јановић из ДПС-а.

Нико од мањина није до сад говорио о евентуалним преговорима о уласку у владу. 

За сада је познато да ће у преговорима о новој власти Албански форум и Хрватска грађанска иницијатива наступати заједно. Из ХГИ, која је освојила један мандат, кажу да неће подржати улазак коалиције "За будућност Црне Горе" у владу. 

"Имали смо и неколико телефонских разговора са Спајићем за којег очекујемо да ће бити мандатар, али није дошло до конкретизација преговора. Време је пред нама и мислим да ћемо у наредном периоду конкретизовати преговоре", рекао је лидер ХГИ Адријан Вуксановић.