Подкаст "Локомотива": Шта је "НАТО православље"?

Претходних месеци сведоци смо интензивног прогона православља које спроводи режим у Кијеву. Вести, као што су "расколници заузели још један манастир" или "молитва у црквама само на украјинском" сликовито описују насиље над имовином и верницима канонске Украјинске православне цркве.

На тему верских прогона у Украјини од стране кијевског режима, о покушајима инструментализације вере у пројектима креирања нових националних идентитета на постсовјетском и постјугословенском простору и места православља у атлантистичком поретку, аутори подкаста "Локомотива", Марко Николић и Тиосав Пурић, разговарали су са протојерејем-ставрофором Дарком Ђогом, професором Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и колумнистом РТ Балкан.

Говорећи о формирању идентитета у Украјини, Ђого се осврнуо на паралеле са сличним процесима у оквирима српског националног корпуса: "Мене су чудили коментари познаника, политиколога, из Кијева, па чак и Москве, којима није било јасно како сам ја држављанин Босне и Херцеговине, а не идентификујем се са тиме. Променио сам званичне исправе у четири државе од свог рођења, али идентитет је старији од тога. Побрисаност националних идентитета давала је простор за уписивање разних политичких садржаја, у процесу који никако није био бенигне природе. Политичким инжењерингом обезбеђено је формирање украјинског идентитета, у који се руски могао описати као ужи, завичајни, иако је претходно био шири".

Ђого је овај процес у Украјини упоредио са сличним процесом који се одвијао, и још се одвија, у Црној Гори. Кључно је препознати формирање једног тзв. ширег идентитета, као што је црногорски, а који ће обухватити и "црногорске грађане српског предзнака или порекла" и у коме ће српство бити "амбијентално" налик "стерео звуку који у позадини цвили, и по потреби може да се утиша или појача".

На питање зашто у својим јавним наступима и колумнама Цариградску патријаршију назива Црквом Турске, Ђого објашњава: "Како другачије одговорити на упорно називање СПЦ – Црквом Србије. Мени би то било драго у другачијој констелацији, пошто Српска православна црква има јурисдикцију и на територијама других бивших југословенских република, па би то значило да је Цариградска патријаршија једина међународна институција која признаје Србију од Шентиља до Ђевђелије".

"Проблем је у томе што је у време распада Југославије, један грчки митрополит, Нанакис, тврдио да је у новој политичкој реалности природно да се јурисдикција Српске православне цркве сведе само на територију Србије. Како је геополитички тренд да се Србија сужава, коришћење термина као што је 'Црква Србије' може се тумачити искључиво као упућивање претње“, додао је.

Поред наведених тема, у емисији је било речи и о наслеђу Византије, воук покрету у Америци и односу хришћанства и национализма.

Подкаст "Локомотива" емитује се сваке суботе у 19 часова.