Србија и Балкан
Након одлуке Бањалуке о Уставном суду БиХ: Кад странци деле правду, она увек буде на штету Срба
Република Српска већ дуже време води борбу за заштиту права српског народа да буде равноправно заступљен у судској грани власти, у чему је саплићу и политичари из Сарајева, али и западни центри моћи који имају утицај на доношење одлука у Сарајеву
Незапамћени случај на тлу Европе да стране судије тумаче устав неке земље дешава се већ деценијама у Босни и Херцеговини. Управо у овој земљи у Уставном суду од девет судија, троје су странци које бира Европски суд за људска права.
Такав договор требало је да важи само током првих пет година након рата, али су странци остали у саставу суда више од три деценије.
Одлуке овог суда, уз помоћ странаца, доносиле су се прегласавањем српских судија и често су биле на штету српског народа. Врхунац таквог антисрпског рада Уставног суда БиХ била је одлука која се односи на државну имовину Републике Српске, по којој није признато да је она власништво ентитета.
Да би стала на крај томе, Бањалука је одлучила да повуче своје судије из тог суда. Уставни суд је онда укинуо правило да седнице не могу да се одржавају ако не присуствује најмање један судија изабран у Народној скупштини Републике Српске.
До тада су се одлуке доносиле прегласавањем, а сада се отворио пут да суд одлучује и без српских судија.
Уследио је позив из Републике Српске да се суспендовање тог правила укине, али како то није учињено, Бањалука је повукла следећи потез - усвојила је Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ.
Ко крши Дејтон а ко га брани?
Амбасада САД у Сарајеву оптужила је Бањалуку да је извела безобзиран напад на Дејтонски мировни споразум и њиме успостављен Устав БиХ, а као одговорног означили су председника Републике Српске Милорада Додика.
Тим оптужбама придружили су се и други политички представници у Сарајеву.
Изјаве из Сарајева професор безбедносних наука из Бањалуке Предраг Ћеранић види као класичну замену теза коју је потребно посматрати у контексту геополитичког одмеравања снага великих сила.
"Уобичајена је мантра да је за све проблеме у Босни и Херцеговини крив председник Додик и да се он стално он оптужује за кршење и урушавање Дејтона иако нико Дејтон не брани више од Додика", каже Ћеранић за РТ Балкан.
Такозвана међународна заједница прави замену теза, па од Додика, који је у ствари заштитник Дејтонског споразума, прави онога ко га урушава, каже наш саговорник.
Како додаје, одувек су за колективни Запад били "мали Руси", што је данас посебно изражено.
Стране судије које седе у Уставном суду БиХ које увек прегласавају и српске и хрватске судије, и доносе одлуке на штету Републике Српске постале су камен спотицања у политичким односима Босне и Херцеговине, каже Ћеранић.
Огласила се и амбасада Руске Федерације у Сарајеву која је саопштила да је одлука Народне Скупштине Републике Српске о непримењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске логичан резултат неправомерних акција самог Уставног суда.
Судећи по журби у којој је укинут члан 39. Правила Уставног суда, руска амбасада не искључује могућност спољног утицаја на чланове суда.
Траже да реагује Кристијан Шмит
Све очи бошњачког Сарајева сада су загледане у Кристијана Шмита. Надају се да би овај дипломата који се представља као Високи представник могао да наметне неку одлуку против Републеик Српске.
У заједничком саопштењу странака Тројке (СДП, НиП, НС) истиче се да на правно насиље које се проводи у скупштини овог ентитета није могуће одговорити компромисом те се позива Кристиан Шмит да заштити мир.
И Странка демократске акција затражила је од Високог представника да смени одговорне због, како тврде, престанка важења Дејтонског споразума.
Међутим, Република Српска донела је још раније одлуку да неће у Службеном гласнику да објављује одлуке Високог представника, па ни Кристијан Шмит не би могао да у овом случају наметне своју одлуку Бањалуци.
"Ово само представља једно ново затезање политичких односа Сарајева и Бањалуке. Још једном је исказана потреба да се о кључним питањима ове државе разговара, договара и трага за решењем унутар Дејтонског споразума", закључује Ћеранић.
Канцеларија Високог представника се огласила наводећи да је одлука Бањалуке кршење Дејтонског споразума, а да је кривац за све Додик.
Шмит нуди политичку сарадњу "свим актерима у Републици Српској како би се НСРС помогло да испуни своје законске обавезе, уз услов потпуног поштовања Дејтонског мировног споразума".
"Први корак је одбацивање бизарног и авантуристичког подривања Дејтона и дејтонских институција од стране Милорада Додика", каже Шмит у саопштењу.
По инструкције у америчку амбасаду
Политиколог и професор Ненад Кецмановић каже за РТ Балкан ће бошњачко Сарајево отићи у америчку амбасаду да пита шта да ради и истовремено дићи велику медијску дреку како се Српска већ отцепила, а колективни Запад спава.
"Додаће, наравно, да 'велики Руси' напредују у Украјини, а 'мали Руси' у БиХ, како би узбунили Вашингтон и Брисел. Тамо је реис Кавазовић испред Мешихата преузео главну политичку реч у Бошњака не би ли алармирао и светску уму од Марока до Индонезије", каже Кецмановић.
Запад је у последње време повукао наизглед најјаче потезе против Републике Српске, додаје Кецмановић.
"Током последњих избора су по други пут покушали обојену револуцију и да направе неку ујдурму око бројања гласова. Затим су тражили да се Српска одрекне шума, река, плодног земљишта а пре тога и војне имовине. Сада хоће да Уставни суд БиХ ради без српских судија, практично да поред бошњачких и хрватских из ФБиХ, Српску представљају она тројица странаца. Најзад , прекинули су и финансијске везе Српске са светом", напомиње наш саговорник.
Кецмановић указује на то ништа од тих потеза Запада није дало резултате, па је тешко предвидети шта би могли још да смисле.
"Заиста, немам маште да предвидим шта им још иоле разумно може пасти на памет, изузев да изврше десант на Српску, да Српска капитулира и да Додика киднапују. Треба имати у виду да је колективном Западу, поготово након неуспеха украјинске контраофанзиве и Пригожиновог пуча, потребна нека компензација на периферном терену Западног Балкана", указује Кецмановић.
Додаје да Србији, која је држава у класичном пуном капацитету, стежу омчу поводом Косова, а у БиХ рачунају да имају протекторат, Уставни суд БиХ, више од пола земље и лојалног становништва, оружане трупе, те сматрају да могу да раде што год хоће.
Наредне кораке Сарајева најавио је председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Денис Звиздић.
Он је навео да ће у Представничком дому одмах по ступању на снагу Закона упутити апелацију Уставном суду БиХ и затражити привремену меру.
Бошњачки члан Председништва БИХ Денис Бећировић дао је рок од седам дана међународној заједници, а посебно, како наводи, сведоцима Дејтонског мировног споразума, да зауставе "убијање" тог споразума.
Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић за РТ Балкан каже да од Сарајева очекује да напокон почне да реагује паметно и да дође до договора око Закона о Уставном суду који ће регулисати начин избора судија и рад самог суда.
"Уставни суд БиХ је једини суд који је радио по властитим правилницима, а не по закону. Памет коју очекујем ће довести до мира и договора, као и све друге државе имаћемо Уставни суд који је заснован на закону, у којем се прецизно зна како се бирају судије и како се ради. А не да имамо циркус који је заснован на три бошњака и два ратна лидера СДА", каже Стевандић.
Коментаришући позив Бећиревића да међународна заједница реагује, Стевандић каже да су све те изјаве заправо изјаве незрелих људи који подилазе чаршији, а не разумеју глобалне проблеме, као ни проблеме у Босни и Херцеговини.
Јединство у Бањалуци важније него икада
Оне странке које чине окосницу политичког бића Републике Српске, а то су СНСД и СДС стоје иза одлуке Народне скупштине и то је јако важно, каже професор Предраг Ћеранић.
"Потребан је један шири фронт који чине и академска заједница и борачка удружења, могу и спортски клубови, једна шира коалиција актера јавних политика у РС како би се сачувала Дејтонска позиција Републике Српске", каже наш саговорник.
Да је јединство у Бањалуци у овом тренутку изузетно важно сматра и професор Ненад Кецмановић, нарочито јер постоји погрешна представа да је Бањалука због слабијег изборног рејтинга власти, опозиционо расположена.
"Главни и највећи градови или престонице увек и свугде су политички изразито плуралистичке средине. Тако је у Турској, Русији, Србији, Српској, па Путин, Ердоган, Вучић, Додик и њихове странке ипак побеђују. Али спољни фактор увек покушава да ту нешто закува", напомиње Кецмановић.
Истиче да је важно што је више од 300 чланова академске заједнице Републике Српске потписало петицију против одлуке Уставног суда БиХ да укине правило о обавезном присуству српских судија.
"Важно је и што су се огласили баш бројни професори Универзитета у Бањалуци јер, не само код Срба важи да ниси прави интелектуалац ако не нападаш власт. Сигурно је да би и ти по дефиницији вечито 'антипротивни' стали у одбрану Републике и Председника, али је важно да непријатељ то увек види и чује",каже Кецмановић.
Додаје да би било добро Било да се огласи и СПЦ и АНУРС, лидери локалних заједница и удружења, као што је "ономад било у Русији, јер и тамо споља инсинуирају да је Путин бајаги изгубио подршку народа".
