Србија и Балкан
РТ Балкан анализа: Зашто је Општу физику уписао само један студент
РТ Балкан истражује шта држава, односно ресорно министарство, планирају да ураде, јер је ствар ургентна - само у овом тренутку Србији недостаје 500 наставника физике
Наставни профили бележе све мању популарност у Србији, али смер Опште физике који школује будуће наставнике, ове године оборио је све рекорде - само један ученик јавио се на њихов конкурс за упис прве године студија Физичког факултета.
Наиме, иако је број планираних бруцоша на овој студијској групи 15, читава катедра ће, судећи према првом уписном року бити прилагођена једном студенту, од кога ће зависити будућност физике и образовање млађих нараштаја.
Како би спасили просвету, кичмени стуб једног друштва, али и вратили достојанство наставничкој професији, осам декана Филолошког, Математичког, Филозофског, Хемијског, Биолошког, Физичког, Географског и Факултета за физичку хемију, израдили су платформу. Проследили су је Сенату и Ректорату, одакле је стигла на адресу Министарства просветe. Од тада, а прошло је више од два месеца, нико им се није јавио нити огласио тим поводом.
РТ Балкан истражује шта држава, односно ресорно министарство, планирају да ураде, јер је ствар ургентна - само у овом тренутку недостаје 1.000 наставника математике и информатике а јавило се 16 кандидата, 500 физичара и вероватно исто толико хемичара.
Декан Физичког факултета Иван Белча за наш портал открива да су већ 2015. године, односно пре осам година, приметили пад заинтересованих за упис наставничких факултета.
"Свесни смо овог тренда, популаризација физике иде тешко. Имамо кандидате за науку и примењену физику још и некако, али за школовање професора тешко. Доживели смо укупан пад од 10 одсто, надам се да ћемо исправити то у другом испитном року", каже декан Физичког факултета у Београду.
Каже да је актуелна слика последица немара државе према образовању, јер деценијама не постоји воља да се нешто уради.
"Потребно нам је системско, политичко и дугорочно решење. Нема брзог одговора, па прве резултате не можемо да очекујемо одмах с обзиром на то да циклуси у образовању трају по 20 година. Али ако нешто не урадимо, неће бити ни младих ни државе", сматра професор.
Проф. Белча подвлачи да ће они организовати наставу за ту једну особу, која је иначе добар ђак.
"Технички неће бити проблема. Постоји доста заједничких предмета на првој години студија, а имаће и самосталну наставу. Ми ћемо исто радити за 10, као и за 70 студената", поручује професор.
Закаснили смо, већ нам недостаје 1.000 математичара
Декан Хемијског факултета проф. Горан Роглић за РТ Балкан каже да су управе Природно-математичких факултета на нивоу земље у честој комуникацији, али да их нико други није контактирао и одреаговао на предлоге.
"Знамо каква је ситуација са природним наукама, мада ситуација није боља ни код хуманистичких наука, пре свега са српским језиком, историјом и социологијом. Од државе смо у оквиру платформе тражили да се уради пресек стања по регионима, како би се утврдио тачан број и профил стручног, наставног кадра који недостаје. Такође, требало би и урадити анализу за наредних пет година са циљем да се сазна који број просветара иде у пензију и дати пројекцију ко ће их заменити", наводи проф. Роглић и наглашава да је њихов предлог решења укључивао регионалне стипендије као начин да се стимулишу млади да уписују, завршавају, а касније се и врате у своје место да предају.
Ту долазимо до другог важног сегмента читаве приче - адекватне зараде.
"Тренутна ситуација је да је наставничка плата у школи за 10 одсто нижа од републичког просека. Млади размишљају шта после, где ћу се запослити и да ли ми се исплати да радим за те паре. Наш предлог у том смислу је да се обезбеде плате за 30 до 50 одсто изнад просечне зараде у РС, што би била озбиљна плата и циљ који се не може остварити одмах", објашњава декан Хемијског факултета.
Према његовим речима, и статус наставника игра важну улогу у опоравку просвете.
"Наставници су под притиском ђака, родитеља, управе, силне администрације, па долазимо и до тога да оцене на крају године нису реалне а многи наставници нису компетентни за предмете које држе. Зато имамо пример са Медицинског факултета у Београду, који по правилу уписују одлична деца, да од 1.000 бруцоша које примају, чак 500 није положило пријемни", поручује наш саговорник.
У том смислу, наводи, треба урадити ревизију наставног плана и програма.
"Да видимо шта је преобимно, да олакшамо, смањимо, растеретимо", каже проф. Горан Роглић и закључује да се боји да смо закаснили.
Из Ректората су рекли да дају пуну подршку управи и Сенату, али да је сада ред на Министарство просвете.
Министарство: Нови Акциони план биће усвојен у јулу
Из надлежног министарства за РТ Балкан кажу да је недостатак наставника одређених профила питање са којим се у већем или мањем обиму суочава велики број држава, те да се баве стањем људских ресурса у образовању, оснаживањем наставника и стипендирањем студената за недостајућа занимања, платним разредима...
"Једна од приоритетних области за осигурање квалитета у доуниверзитетском образовању и васпитању, које предвиђа Стратегија развоја образовања и васпитања до 2030. године, је и опште оснаживање наставника, њиховог професионалног развоја и напредовања, као и опредељење за даље унапређивање система у овом сегменту", навели су из министарства.
"Као вид подстрека, Министарство сваке године расписује конкурс стипендирање студената друге и треће године студија за недостајућа занимања, попут математике, физике, информатике, енглеског, српског и немачког језика. Новим Акционим планом, биће промењени услови те ће се ови студенти стипендирати од прве године и износ стипендија биће повећан", саопштили су из министарства.
Додали су да је од достављања платформе организовано више састанака са представницима универзитета, факултета, студената КОНУС, КАСС, СКОНУС и СКАСС.
"Влада је формирала Радну групу за израду Нацрта закона о финансирању високог образовања, који ће бити решен део проблема. Мере предложене Платформом су већ биле део предлога Акционог плана за период од 2024- 2026 године за спровођење Стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године. Акциони план биће усвојен током јула на Влади Републике Србије", прецизирају у министарству.
