Србија постаје земља туризма: Пошло нам за руком као мало којој европској држави

Србију посећује све више страних туриста, а у центру Београда овог лета готово на сваком кораку и ћошку чује се други језик, па не чуди да бележимо експоненцијални раст од 20 одсто у односу на годину дана раније.

Нашој земљи пошло је за руком оно што је ретко којој европској држави успело - да забележи већи број долазака страних и домаћих туриста у првом кварталу ове године у односу на период пре пандемије, као и да забележи већи раст међународних прихода од туризма у Европи, док се српска престоница истовремено нашла на листи градова најбољих за живот.

"Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду јануар-јун 2023. године у Републици Србији боравило је укупно 1.849.829 туриста, што је за 14 одсто више у односу на првих шест месеци 2022. године, од чега је домаћих било 956.467 (два одсто више у односу на 2022.) или 52 одсто од укупног броја гостију, а иностраних 893.362 (30 одсто више у односу на 2022.), односно 48 одсто од укупног броја гостију", наводи из Туристичке организације Србије.

У истом периоду остварено је укупно 5.518.552 ноћења, што је за 11 одсто више у односу на исти период 2022. године, од чега су домаћи туристи остварили 3.011.688 ноћења (2 одсто више), а инострани 2.506.864 (23 одсто више).

Највећи проценат домаћих туриста бирао је Златибор, Копаоник и Врњачку бању, остављајући српску метрополу на четвртом месту.

Страни туристи су, са друге стране гледали да посете Београд, Нови Сад и Златибор.

У односу на претходну годину, највећи раст код ноћења наших гостију остварили су Дивчибаре (+79 %) и Златибор (+73 %), док је популарност Крагујевца, Златибора и Врдника нагло скочила у очима странаца и то за (+ 83 %), (+ 71 %) и (+ 57 %). 

Када је структура страних гостију у питању, у првој половини године предњаче гости из Русије, Турске, БиХ, Северне Македоније, Кине итд. Процентуално су у односу на 2022. гости из Бугарске присутнији (+ 87 %), Румуније ( + 84 %), Кине (+ 56 %) и Руске Федерације (+ 55 %).

Предраг Станић из ТОС за РТ Балкан каже да се после године короне туризам опоравља и отвара за нове могућности.

"Последњих година имамо израженије промотивне кампање и раст у броју хотелских капацитета и угоститељских објеката, тако да су регионалне промо акције уродиле плодом и довеле нам госте из Румуније и Бугарске. Кинеско тржиште се такође отворило после много година, пре свега због нових авио-линија и нашег плана да им представимо пројекат 'Отворени Балкан' како бисмо тим далеким тржиштима представили и понуду Албаније и Северне Македоније", наводи Станић и додаје да су Кинези познати као туристи који остају овде дуже од свих осталих и желе да посете што више локација.

Он наглашава да је присутан и велики број држављана Русије, али да многи од њих остају дуже од годину дана на територији наше земље, па прелазе категорију туриста и постају резиденти.

Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београд за РТ Балкан објашњава да је главни град постао значајна европска дестинација.

"Најзначајнији сегмент нашег пословања ослања се на манифестациони туризам који има два сегмента, спортски и културни. Први су сви спортски догађаји, који могу да буду на светском, европском али и регионалном нивоу. Представљају одличан начин да се заради, али и промовише та врста садржаја. Културно забавни догађаји су такође веома значајан део, то су концерти, фестивали, конференције итд", објашњава Поповић.

Као додатне разлоге за популаризацију Београда као дестинације великих градова за кратке одморе, директор ТОБ-а набраја и већи број авио-превозника и линија, речни потенцијал, то што је Београд уједно и главни град региона и центар Европе са најбољом атмосфером, добру инвестициону политику земље и међународни положај у свету, квалитетну интернет и саобраћајну инфраструктуру, безбедност и остало.

"То је све резултат нашег рада, а има и много простора за напредак", објаснио је Поповић и нагласио да су у току припреме за прославу националног празника - Дана српског јединства, слободе и националне заставе, када се очекује нови прилив туриста.

С обзиром на то да се Крагујевац нашао на листи градова у које радо одлазе домаћи и страни гости, председник њихове туристичке организације Бојан Павловић за наш портал каже да је то због тога што је град регионални, индустријски, универзитетски, здравствени, али и пословни центар.

"Пословни сектор повлачи и већу посету туриста, попут Италијана и Немаца. Имамо и велики прилив Руса и Турака, а традиционално нас посећују гости из БиХ, Северне Македоније, Бугарске, Хрватске. Прошле године смо имали 144.000 ноћења, што је више од 2019. година која се узима као референтна и рекордна година пре коронавируса. Значајно је већи број ноћења, али и дужина останка", наводи Павловић.

Директор ТОК каже да је град посећен и током сезона екскурзија, када ђаци долазе у спомен парк Крагујевачки октобар.

"Имамо и мајске свечаности, фестивал Арсенал који пробија рекорде, а и установе културе и Град Крагујевац дају свој допринос да имамо попуњене све смештајне капацитете. Развијамо и шумадијске ракијске путеве, па и у том контексту очекујемо раст", оцењује Павловић и наглашава да приход само од боравишних такси износи девет милиона динара.