РТ Балкан анализа: Зашто се Сарајево плаши чак и филмског Драже Михаиловића?

"Београде, да ли смијеш чича Дражу да откријеш", питала је својевремено једна од много песама испеваних о официру Краљевине Југославије, док се ових дана ђенерал није открио и пројавио, и то не у Београду, већ, ни мање ни више него - у Сарајеву. И то кроз филм "Хероји Халијарда" редитеља Радоша Бајића, чијих је, емитованих два и по минута трејлера усталасало тамошњу чаршију, и скандализовало сарајевско грађанство - као да је "Чича" лично стао на сред Башчаршије.

Радош Бајић за РТ Балкан: Нападају "Хероје Халијарда", а нико их није видео. Глупо, зар не?

"Четничка промоција" и "ревизија историје" стали су, судећи по мишљењу тамошње политичке врхушке, у неколико инсерата филмске приче о четничкој спасилачкој операцији америчких пилота због које је Дражу постхумно одликовао и амерички председник Хари Труман.

Жали се тамошња чаршија на "покушаје рехабилитације Михаиловића", заборављајући да је генерал пред судом већ рехабилитован, односно недвосмислено је доказано да су приче о његовој наводној квинслиншкој делатности, биле ништа више до измишљотине комунистичког режима који га је, невиног, и на правди Бога, и убио.

Због чега се, међутим, данашње Сарајево плаши четника, па чак и ако су то ови "филмски", Радошеви четници?

Јер, како тврди политиколог и професор Ненад Кецмановић, и без филмоване четничке операције Халијард на спасавању савезничких падобранаца од нациста, историја 20. века о Дражи Михајловићу пише као о првом герилцу у окупираној Европи. 

"Првом зато што су партизани због пакта Молотов – Рибентроп у то време још били пасивни. Дража Михајловић је имао и легитимитет команданта краљевске војске у отаџбини потписан од избегличке владе у Лондону. Одликован је у Вашингтону. Шарл де Гол је за њега тражио амнестију од Тита", подсећа Кецмановић.

Проблем, судећи по саговорницима РТ Балкан, никада није ни био Дража - већ Тито.

"Да би оклеветао четнике који су били конкурентска антифашистичка војска, Тито је пропагандно изједначио четнике са усташама. Та лажна симетрија је посебно негована у БиХ и ево одржава се до данас код Бошњака. Има и зашто! У социјалистичкој БиХ се говорило 'изроди хрватског народа су били усташе, српског – четници'. Изроди муслиманског народа се нису помињали па је некако испадало да су они били све сами првоборци партизани. А заправо партизанима су се масовније прикључили тек крајем рата, делом и присилном мобилизацијом, а до тада су махом били усташе, домобрани, функционери НДХ у Загребу и у БиХ. Дакле, колаборационисти окупатора и то до те мере да су директно од Химлера тражили формирање добровољачке СС Ханџар дивизије која је у припремама за источни фронт, вршила покоље Срба у Подрињу", подсећа Кецмановић.

Да у сарајевској, односно бошњачкој јавности и даље влада наратив из титоистичког периода, сматра и публициста Игор Ивановић. Дијагноза тамошњег друштва коју он изводи из тога је - "синдром српске кривице", по коме су Срби априори криви упркос свим историјским чињеницама.

"Један од постулата југотитоизма била је та прича да је Равногорски покрет подједнако крив као и усташки покрет, а потискивана је чињеница да је усташки покрет побио бар седам хиљада људи само зато што су Срби, док Равногорци нити су имали логоре, нити су убили иједног Хрвата само зато што је Хрват", каже Ивановић за РТ Балкан.

Операција "Халијард": Југословенска војска у отаџбини, од америчких савезника до непријатеља

Сарајевска, односно муслиманска јавност је, како он наводи, остала ослоњена на такву верзију историје, "дубоко поринуту у полуистину и лажи" и митску слику о партизанском покрету која је, убеђен је наш саговорник, "у супротности са историјским чињеницама".

"Осим ове психолошке компоненте, такав наратив о Равногорском покрету њима одговара и у политичком смислу јер све време покушавају да на неки начин рестаурирају златно доба Босне из југотитоизма у коме домицилни народ, претежно муслимански није био крив ни за шта, у коме су, кобајаги у слози, живела три народа и у коме је Сарајево баштинило све тековине тог лажног братства и јединства", закључује Ивановић.

Уколико је Бајићев филм (који иначе још није премијерно приказан) снимљен веродостојно и у складу са историјским чињеницама - онда је, у њему, каже наш саговорник, неспорно приказана позитивна улога мисије Халијард где су четници односно Југословенска војска у отаџбини предвођена генералом Дражом Михаиловићем 1944. године на територији Србије и делимично на територији данашње Републике Српске односно Босне и Херцеговине код Добоја, спасили око 500 савезничких пилота.

Савезничко бомбардовање горе од нацистичког: Како су нас бранили у Другом светском рату

"Али, док су Равногорци заједно са локалним становништвом на Равној Гори и око Прањана, градили импровизоване аеродроме, спасавајући пилоте ефикасно их пребацујући на слободну територију, у то исто време колеге тих америчких пилота су заједно са Енглезима зверски бомбардовали територију Србије и Црне Горе уништавајући 30 српских градова. Тако је Подгорица остала без сваког шестог житеља у савезничком бомбардовању, а Београд је бомбардован више од 30 пута, док је највећу штету претрпео Лесковац који је постао само рушевина", подсећа Ивановић.

У свим овим злочинима против српског народа, нарочито су се, наглашава наш саговорник, истакли Титови партизани, па је тако циљеве које треба гађати у Београду бирао "директно Коча Поповић", док је мете у Подгорици одређивао Пеко Дапчевић уз Митра Бакића.

"Много је примера таквог здруженог дејства партизана и 'савезника', али, наравно да се слика о племенитој улози Равногорског покрета не уклапа у тај наратив који важи у Сарајеву, где се четници - пошто су Срби и пошто су православци - априори криви. То је једна неисторијска средина, која никад неће признати дух новог времена, и где су остали највећи рецедиви титоизма", закључује Ивановић.

Да су Срби увек и по свакој тачки оптужбе означени као злочинци, па чак иако су били жртве, сагласан је и Кецмановић. 

"Да, четници јесу извршили покољ муслимана у Подрињу почетком Другог светског рата и, као и велики злочин у Сребреници, називају га једним од 12 геноцида над бошњачким народом. Али као што прећуткују своје злочине у српским селима око Сребренице, тако не спомињу ни муслиманске Шуцкоре и Зелени кадар који су чистили Подриње од Срба пред напад Аустроугарске на Србију. Да и не говоримо о Францетићевој Црној легији коју су 60 одсто чинили муслимани и пред којом су српске мајке са децом у наручју скакале у набујалу Дрину у сигурну смрт. Подручје на граници између Србије и БиХ било је кроз историју често зона освете, али није тешко утврдити на којој страни је било више жртава, а на којој више злочинаца", истиче наш саговорник.

Без обзира на историјске чињенице, четници су, како он наглашава, за муслимане, односно бошњаке остали "метафора зла, диндушмани који су дошли из агресорске Србије", па је зато и током минулог рата Алијина ратна пропаганда борце на другој страни фронта називала "србо-четници" и "југо-армада".

"Ван овог ширег контекста заиста је тешко разумети хистерични гнев сарајевских медија и градског политичког врха на Бајићев филм о једној хуманој и патриотској акцији, па ма чија да је била. Не верујем да ће их смирити било какав одговор из Београда и априори би био оквалификован као наставак 'агресије', 'нови меморандум САНУ', '13. геноцид' и слично", уверен је професор Кецмановић.

Било би, каже, делотворније о теми Бајићевог филма упитати британског, француског и, посебно, америчког амбасадора.

"Не верујем да би се Мајкл Марфи оградио од Трумановог одликовања Дражи Михајловићу, а Сарајлије усудиле да увреде личност и дело бившег председника суперсиле. Став Амбасаде САД је тамо генерално највиши критеријум истине и у овом случају би деловао лековито", закључује саговорник РТ Балкан.