Операција "Халијард": Југословенска војска у отаџбини, од америчких савезника до непријатеља

Операција "Халијард" (не)очекивано је узбуркала политичке духове у Сарајеву. Повод за то било је свега неколико инсерата из филма "Хероји Халијарда" српског редитеља Радоша Бајића, приказаних на Сарајевском филмском фестивалу.

Заправо, политичку олују у Сарајеву изазвала је улога Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) у овој операцији. Сада се у Сарајеву редитељ Бајић оптужује за покушај рехабилитације Драже Михаиловића и за историјски ревизионизам.

У ствари, прави пример историјског ревизионизма представља деградирање операције "Халијард", током које су спасавани амерички пилоти обарани изнад Србије и Југославије. Али, пођимо редом.

Операцију "Халијард" поједини извори описују и као "највећу акцију спасавања савезничких снага иза непријатељских линија у Другом светском рату", па чак и као "једну од најуспешнијих спасилачких мисија у историји ратовања".

Ова операција изведена је у Србији, захваљујући сарадњи авијације САД и ЈВуО, под командом генерала Михаиловића.

Америчко бомбардовање српских градова

Највећи број пилота евакуисан је током 1944. године са импровизованог аеродрома у селу Прањани. Историјска истина, а не ревизионизам, јесте да су четници на тај начин спасли укупно савезничких 512 пилота, оборених изнад Југославије.

Реч је, углавном, о пилотима 15. корпуса ваздухопловних снага САД, који је дејствовао по циљевима у Аустрији, Мађарској, Словачкој, Југославији, Бугарској и Румунији. Најважнији циљеви биле су рафинерије нафте у Плоештију у Румунији. Сви летови америчких бомбардера до рафинерија ишли су преко Србије. Амерички бомбардери полетали су са аеродрома у Јужној Италији.

Од октобра 1943. све до октобра 1944. године, 15. корпус обавио је укупно око 20.000 борбених летова. У том периоду, изгубљено је скоро педесет одсто авиона и само око десет одсто пилота.

Маршрута летова авиона из Јужне Италије до циљева у Румунији понављала се свакодневно од пролећа 1944. године.

Две трећине летова са аеродрома у Јужној Италији обављено је ка циљевима у Бугарској, Румунији и Србији.

Притом, плански су бомбардовани и српски градови: Београд укупно осам пута (укључујући и бомбардовање на Ускрс), Ниш око тридесет пута, затим Крагујевац и Лесковац, као и још неки градови.

Западни савезници окрећу леђа ЈВуО

Немци су располагали ограниченим бројем ловачких авиона, а најчешћа мета су им били савезнички авиони, већ оштећени ватром њихове противваздушне одбране, због чега су летели на мањим висинама.

Операција "Халијард" фактички започиње наредбом генерала Драже Михаиловића, која је у јануару 1944. године стигла у штаб Првог равногорског корпуса: "Формације савезничких авиона, дејствујући на објекте непријатељске територије, прелећу нашу земљу… Предузмите потребне мере да их сачувате. Спасени авијатичари из свих крајева биће вама упућени. Припремите њихову заштиту, снабдевање и евакуацију."

Спасавање савезничких пилота трајало је од јануара 1944. године, све до фебруара 1945. године.

Немачке снаге су трагале за савезничким пилотима, нудећи и новчану награду онима који их пронађу. Али, ниједан од њих није издан. На основу наредбе генерала Михаиловића формирано је неколико сабирних центара у Источној Србији, Поморављу и Западној Србији. Касније је у Прањанима основана болница за повређене пилоте.

Такође, по наредби генерала Михаиловића, почетком марта 1944. године, изграђен је импровизовани аеродром са којег се вршила евакуација америчких пилота за Италију. Стотине сељака је свакодневно радило током марта 1944. године на његовој изградњи.

Обезбеђење аеродрома вршиле су снаге Првог и Другог равногорског корпуса, омладинске бригаде и полазници официрске школе, укупне јачине од 8.000 до 10.000 бораца.

Британска војна мисија, на челу са генералом Чарлсом Армстронгом, заједно са око четрдесет америчких и двадесет британских пилота, евакуисана је већ крајем маја 1944. године.

Евакуација британске мисије значила је да савезници окрећу леђа ЈВуО и генералу Михаиловићу. Михаиловић је то одлично разумео.

Постхумно одликовање генералу Михаиловићу

Велико разочарење за Врховну команду ЈВуО били су и потпуно празни авиони, који су слетали без ратног материјала, војне и санитетске помоћи. Американци су празне авионе правдали журбом. Међутим, авиони из Барија полетали су напуњени војном опремом, оружјем и муницијом, коју су избацивали изнад партизанске територије у Босни и Херцеговини и Црној Гори.

Под притиском боље наоружаних партизана и због продора Црвене армије у Србију у јесен 1944. године Врховна команда ЈВуО, заједно са америчком војном мисијом, напушта Прањане. Међутим, евакуација америчких пилота је и после тога настављена, недалеко од Коцељеве.

Средином октобра 1944. године, совјетска Црвена армија заузела је простор Србије све до Чачка, а партизанске снаге из Босне и Црне Горе спојиле су се са совјетским снагама.

Под притиском партизанских јединица, Врховна команда ЈВуО прелази из Србије у Источну Босну, заједно са америчком војном мисијом. Првог новембра 1944. је генералу Михаиловићу понуђено да и он са њима напусти земљу, међутим, он је тај предлог одбио.

Последња евакуација, са Озрена, обављена је крајем фебруара 1945. године.

Председник САД Хари Труман, 29. марта 1948. године постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића највишим орденом САД - "Легијом за заслуге" (Legion of merit).

Образложење за доделу ордена гласи: "Генерал Драгољуб Михаиловић се на изузетан начин истакао као врховни командант југословенских оружаних снага, а касније и као министар рата, организовањем и вођењем веома важних снага отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. године, до децембра 1944. године. Невероватним напором његових неустрашивих јединица многи авијатичари САД су спасени и безбедно враћени пријатељској команди. Генерал Михаиловић и његове снаге су… помогли у постизању коначне победе савезу, иако нису били активно снабдевани, и мада су се, лишени свега, борили под крајње тешким условима."

Орден је у мају 2005. уручен ћерки генерала Михаиловића Гордани на церемонији одржаној у Београду.