Дачић: Предлог Шолца и Макрона за Србију неприхватљив

"Морамо да знамо да никада нећемо добити решење које ће за нас бити идеално. Ни за Приштину, али мене они не занимају. У простору смо у којем нема идеалних решења и где морамо добро да меримо шта можемо, а шта не можемо да прихватимо, а да то не угрози наше најважније интересе," изјавио је Ивица Дачић, министар спољних послова Србије поводом предлога Шолца и Макрона да Србија призна незавасност тзв. Косова.

Дачић је за "Вечерње новости" је говорио о многобројним притисцима који се врше на Србију по питању КиМ, и о магловитој европској перспективи у замену за француско-немачки предлог у замену за магловиту европску перспективу.

Од Дачића јавност очекује да настави низ повлачења признавања тзв. Косова, јер их је у првом мандату уписао 18, од укупно 27, али и да балансира између "жеља" Вашингтона и Москве, те Брисела и Пекинга.

На тему предлога Шолца и Макрона, који предвиђа постизање коначног, формалног споразума између Београда и Приштине кроз наредних десет година, Дачић је рекао да предлог "ту се полази од става да је независност Косова већ готова ствар, али ми то не прихватамо".

"Ми хоћемо да разговарамо и све време показујемо да смо конструктивни, имамо предлоге за компромис, али те договоре не можемо да правимо од крова. Закључак са седнице Савета за националну безбедност је да је тај предлог за нас неприхватљив и сви смо гласали "за".

"Не пружа нам шансу да разговарамо, јер је основа из којих полази - да је Косово независна држава, за нас неприхватљива. А то, да ли ћете да признате или нећете у формалном смислу, али ћете се сложити да Косово буде чланица УН, за нас је много тешко," додао је он.

Подсећамо, Четворострани документ који представља план француског председника и немачког канцелара за решење питања КиМ садржи 13 тачака, од којих прва истиче да се до средине 2023. године мора постићи суштинска нормализација односа.

Кроз наредних десет година, овај документ предвиђа да Србија престане са противљењем чланству тзв. Косова у међународним организацијама, да преосталих пет земаља признају тзв. Косово, те да привремене приштинске институције постепено улазе у различите међународне организације, укључујући ту и Савет Европе, Интерпол, Унеско.

Трећа фаза интеграције тзв. Косова у међународне институције укључује почетак преговора за приступање у НАТО и апликација за чланство у ЕУ и четврта фаза чланство у УН.