Три године од "Вашингтонског споразума": Документ одавно погажен, али обавеза постоји

Да ли је Вашингтонски споразум три године након потписивања остао само мртво слово на папиру, и шта је донео Србији, осим оне чувене хемијске оловке коју је Вучићу поклонио Трамп?

Документ који су пре три године у Белој кући, пред америчким лидером Доналдом Трампом потписали српски председник Александар Вучић, и тадашњи премијер косовских Албанаца Авдулах Хоти како би нормализовао односе Београда и Приштине – нико више и не помиње, а већина од 16 тачака у српској и косовској изјави о намерама, није у потпуности испуњена до данас.

Кључне тачке споразума – мораторијум на чланство такозваног Косова у међународним организацијама, али и мораторијум на кампању Србије за отпризнавање лажне државе већ су прекршене, а још ничег нема од "малог Шенгена", односно "Отвореног Балкана".

Да ли је, дакле, овај документ сахрањен доласком Бајденове администрације, и ако није, шта је од њега остало?

"Од три потписника Вашингтонског споразума, данас је на власти само Александар Вучић. Трампов наследник у Белој кући игнорисао је Трампов потпис, а данас се мало ко сећа ко је био господин Хоти из Приштине. Делимично и због тога, од септембра 2020. дошло је до веће нормализације односа између Саудијске Арабије и Израела него између Приштине и Београда. Помињем те две међусобно непријатељске земље јер су и оне у Белој кући у септембру 2020. године потписале споразум, коме је кумовао и Трамп, али разлика је у томе што је председник Бајден њихов договор, тзв. Абрахамов споразум, касније гурнуо као свој", коментарише новинарка Љиљана Смајловић.

Вашингтон није одржао реч, а онда је на власт дошао и Курти, подсећа саговорница РТ Балкан.

Курти је, иначе, још на почетку мандата тврдио да не прихвата Споразум и да га сматра неуставним, а скупштинска власт у којој је већину чинила његова странка још пре две године одбацила је Резолуцију о примени овог документа.

Његов претходник и потписник споразума, заборављени Авдулах Хоти, међутим, и дан данас тврди да је споразум био позитиван за "Косово". Он је данас на свом Фејсбуку објавио како споразум има економске и геополитичке елементе, а пошто је, како истиче, потписан у Белој кући, најважније је што се десило за Приштину од проглашења независности. 

 Он сматра да Вашингтонски споразум треба посматрати као "важан корак ка пуној консолидацији државности Косова у међународној арени".

Према његовим речима, овакви споразуми стварају нове геополитичке реалности које помажу у доношењу одлука савезника у подршци евроатлантским интеграцијама.

"Они који не разумеју ову филозофију политичког деловања не разумеју сврху споразума. Стога Вашингтонски споразум треба посматрати као велики корак ка пуној нормализацији, уз обострано признање, између две земље, како се наводи у континуираном писма америчких председника Косову и Србији", каже Хоти.

Све у свему – споразум, изгледа, тренутно постоји само на папиру.

"Србији је споразум више користио него шкодио, а то што Американци нису урадили ништа да га спроведу барем нас је спасило премештања Амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим. Поправили смо односе с Вашингтоном, а нисмо покварили односе с Моксвом и Пекингом", закључује Смајловић.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић међутим, каже да је једини Трампов међународни споразум који је Бајденова администрација прихватила и наставила управо Вашингтонски споразум, што, како наводи, сведочи о томе колико је садашњој власти значајно питање Косова. Они су више пута сигнализирали и да је документ и даље на снази. Али...

"Вашингтонски споразум је један од тих споразума који јавно не морају да се доводе у питање, али се након њих живот наставља другим споразумима. Постоје, дакле, ти споразуми који остају али више не производе дејства", наглашава саговорник РТ Балкан.

Овај документ је, како он оцењује био покушај замрзавања политичког стања, али га је Америка прва прекршила када је убрзала израелско признање "Косова".

"Они то никад не би урадили да није било неодрживог притиска Вашингтона који је чињен у време Вашингтонског споразума и непосредно након њега, и то веома енергично", тврди Јовановић.

И једна и друга страна на неки начин су прећутно газиле преко овог документа, али га никад нису доводиле у питање, додаје дипломата, који истиче да иако споразум више не важи јер су му неке одредбе погажене, "остаје обавеза која је на неки начин и даље жива".

"Колико ја видим ми ту обавезу нисмо баш много поштовали, јер смо се последњих година, након потписивања, потрудили да неких накнадних десетак и више земаља повуку признање. И америчка страна која је требало да се суздржи од јавног помагања Косову да уђе у међународне организације, деловала је врло активно код других земаља да Косову омогући да у те организације ипак уђе", подсећа наш саговорник.

Запад је споразумом куповао време, није поштовао статус кво већ је подржао Куртијеву политику и модернизовао оружане снаге на Косову и Метохији, додаје Јовановић. Америка је, дакле, натерала Израел да призна "Косово", а то није било у духу Вашингтонског споразума, као што није било ни њено ангажовање око подршке захтевима "Косова" да уђе у Савет Европе, или "Унеско". Исто тако, наводи наш саговорник, Немачка и Француска покушавају да земље које су признале "Косово" одврате од отпризнавања, а да оне које га нису признале притисцима и уценама покушавају да наведу на пут признања.

"Ми нисмо у некој посебно завидној ситуацији да се томе одлучније одупремо, али то је зато што однос снага није једнак. Спрам нас је цео организовани Запад који фаворизује Албанце. Ипак, ми имамо и неке непремостиве препреке за Запад – Устав и Резолуцију 1244 која потврђује суверенитет Србије над Косовом, а то су аргументи са великом тежином иако Запад покушава да их побије. Исто тако покушаји да се албанској националној мањини дају право на државу, чине да се вишенационалне државе света прибојавају таквог случаја као опасног", наглашава наш саговорник.

Ветар, како он оцењује, сада дува у леђа Србији, што објашњава и зашто се велики број држава одлучује за признање независности такозваног Косова.

"На све то сад имају и вратоломију у међународним односима, па Запад заплиће и има хитнијих послова, него да се бави такозваним 'суи генерис' случајем Косова. Они покушавају да преломе на брзину, али ми то не дозвољавамо тако да ће и они у једном тренутку морати да усвоје алтернативну политику у вези са Косовом, пошто оваква не може да прође", закључује дипломата Јовановић.

Шта је потписано у Вашингтону?

Осим око поменутих мораторијума, Вашингтонским споразумом Београд и Приштина сагласили су се, између осталог, о примени раније потписаних саобраћајних споразума, али и да ће израдити заједничку студију о изводљивости о опцијама за повезивање железничке инфраструктуре Београд-Приштина са морском луком на Јадрану.

Пао је договор и да ће се на са америчком Међународном корпорацијом за финансијски развој и ЕXИМ-ом сарађивати на меморандумима о сагласности ради изградње "аутопута мира", железничке везе између Приштине и Мердара и Ниша и Приштине, као и да ће обе стране приступити "мини шенген зони".

Споразумом се предвиђа и узајамно признавање диплома и сертификата, али и израда студије о изводљивости за потребе поделе језера Газиводе.

Обе стране су пристале да забране употребу 5Г опреме непоузданих добављача, али и да повећају контролу авионских путника.

Договорена је, између осталог, и заштита слободе вероисповести, као и спровођење судских одлука које се односе на СПЦ, али убрзање рада на проналажењу и идентивфикацији несталих.

Хезболах су обе стране пристале да означе као теротистичку организацију, а договорено је и залагање за декриминализацију хомосексуалности у 69 земаља.

Србија је пристала је да отвори канцеларију за трговину и државне канцеларије у Јерусалиму 20. септембра 2020. и да до 1. јула 2021. премести своју амбасаду у Јерусалим, али то се ипак није десило.