Човић: Ни највећи оптимисти немају никаква очекивања од дијалога у Бриселу

Ако судимо по овонедељеној изјави немачке министарке спољних послова све је извесније да ће Брисел, и поред свих прича о неопходности доследне примене успостављених процедура за пријем нових чланица, које се деценијама користе као изговор за заглављени процес евроинтеграција земаља западног Балкана, погазити своје наводне принципе и понудити Украјини и Молдавији конкретан датум за чланство у ЕУ, с козметичким условљавањем и по убрзаној процедури, пише некадашњи председник Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић у ауторском тексту за "Политику".

Из оних истих геополитичких разлога због којих су преко ноћи примљене многе од данашњих источноевропских чланица без обзира на то што нису биле ни близу испуњавања свих услова, а нарочито оних који се данас намећу земљама западног Балкана. У оправданом хорском гнушању Европе због кршења Повеље УН, међународног права и угрожавања територијалног интегритета једне од европских земаља, истовремено је крунски услов за другу европску земљу, Србију, да сагне главу и сагласи се са илегалном окупацијом и трајним отимањем сопствене територије зарад неког флуидног светог грала и неухватљивих обећања и датума олако датих без намере да се заиста и примене. 

У таквим околностима, у којима је тешко ако не и немогуће да ЕУ задржи било какав кредибилитет одржава се нова рунда Бриселског дијалога. Ни највећи оптимисти немају никаква очекивања од овог скупа, пише Човић и подсећа да се не спроводи апсолутно ниједна обавеза Приштине предвиђена бриселским споразумом, док се "испод стола" спроводе перфидни планови појединих чланица Квинте за стварање нове реалности којом се обесмишљавају сви претходни договори. 

По већ виђеној методологији споразуми се потписују да се купи време и промени стање на терену, без икакве намере да се икада примене, као што је то случај са Бриселским споразумом, чије се одредбе разводњавају, или Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, наводи Човић. 

Осврћући се на тренутну ситуацију на КиМ и директно угрожавање опстанка српског народа на окупираном делу наше територије, како је навео, Човић закључује да је "апсолутно јасно да би се Курти и поред своје радикалне идеолошке задојености, тешко одлучио за овакав вид ескалације и наизглед директно супротстављање моћним земљама Квинте од чије политичке и финансијске подршке директно зависи ова квазидржава, да нема закулисних шаптача који га подржавају и инструирају у овом рушилачком походу". Својим изјавама су се на том задатку најчешће декларисали званичници Немачке и Велике Британије. 

Није тајна да је овим земљама дуго трн у оку хомогеност српске заједнице и присуство и подршка српских институција на КиМ, нарочито на северу покрајине, наводи Човић и подсећа да до потписивања Бриселског споразума није било ниједног састанака а да западни представници нису тражили да се укину "паралелне институције" Републике Србије на КиМ.

Ескалација чији смо сведоци од доласка Куртија на власт је управо осмишљена од стране ових земаља како би се задао последњи ударац присуству Републике Србије на КиМ и заокружио "суверенитет државе Косово".

У тренутним околностима, наш најснажнији аргумент и у Бриселу и у Њујорку јесте инсистирање на доследној примени међународног права и Повеље УН. "Косовски пројекат" је далеко од заокруженог и у свету убрзано сазрева свест да је данашња глобална нестабилност директна последица непромишљеног и арогантног угрожавања нашег територијалног интегритета и суверенитета 1999. године и да је једини начин за светски мир враћање доследној примени Повеље УН, истиче Човић. 

Он напомиње да је животно важно да се обезбеди опстанак и напредак нашем народу на КиМ. Додаје да је позиција Србије на преговорима у Бриселу јасна: истинска деескалација значи повратак на стање од пре две године, које подразумева повлачење свих приштинских паравојних и параполицијских снага са севера КиМ, повраћај узурпиране имовине, пуштање на слободу свих затворених Срба. Јасно орочено успостављање ЗСО, у овлашћењима јасно дефинисаним споразумима из 2013. и 2015. свакако мора да буде први корак, закључује Човић.