Вучић и Курти у новој рунди (преговора): Има ли Охрида без Брисела?

Председник Србије Александар Вучић и премијер тзв. Косова Аљбин Курти састаће се у четвртак 14. септембра у Бриселу у оквиру нове рунде дијалога Београда и Приштине. 

Непосредно пред наставак разговора, ситуација на северу КиМ све је несигурнија за тамошње Србе, а оптимизам у изјавама српских представника скоро да не постоји.

Од Охридског споразума у који су многи полагали наду да би могао да буде свежа платформа за даље преговоре, као да се одустало и вратило на фабричка (читај: Бриселска) подешавања. 

Курти је, ипак, у разговору са Ескобаром инсистирао на "брзој и безбедној имплементацији споразума о нормализацији односа Београда и Приштине и анекса споразума" из Охрида, док је Вучић након сусрета са Лајчаком поручио да "ми не бисмо да користимо бич, као што би Курти да користи бич против Србије".

Да нормализација и бичевање не иду заједно, јасно је свима, па многи оцењују да је у оваквим условима дијалог просто немогућ. Њега ће, ипак, у четвртак бити, само што је замишљена агенда, чини се, различита. 

Биће притисака да се разговара о Охридском споразуму

Постоје два питања од којих зависи помак, не само везано за овај састанак, већ за дијалог убудуће, истиче за РТ Балкан дипломата Зоран Миливојевић.

То су, како наводи, деескалација – стављање приштинске стране под контролу, везано за мере и акције које спроводи и одстрањивање свега што је довело до ескалације (Косовска полиција, специјалне снаге, нелегитимни градоначелници, репресивне мере) и формирање ЗСО - као претходно питање од кога зависи опстанак српског народа и враћање нормалног политичког живота.

"Када је реч о самом састанку, нисам оптимиста, имајући у виду позицију Приштине која остаје тврдо на својим линијама. У томе има подршку Запада, то се већ види, није никаква тајна, јер они имају заједничке циљеве. Биће притисака да се разговара о Охридском споразуму и о примени онога што је стратешки циљ и Запада и Приштине, а то је потврда косовске државности, тј. де факто признање", истиче Миливојевић. 

По његовим речима, није споран Охридски споразум као платформа за дијалог, уз услов који и у њему постоји, а то је да се испуне претходно преузете обавезе, то јест да се Бриселски споразум до краја спроведе.

"Све је почело са Бриселским споразумом и он је основ дијалога. Све ово што имамо као посредовање ових десет година и учешће ЕУ, све се то заснива на Бриселском споразуму и зато он мора да буде основ. Морамо на њега да се вратимо и да се он примени до краја, па тек онда да видимо шта ћемо даље и шта је Охридски споразум", поручује наш саговорник. 

Два против једног

Да састанак сигурно неће бити лак, "као што није био ни један до сад", сматра и некадашњи председник Извршног већа Косова Зоран Анђелковић.

"Ми тамо имамо две стране против нас: једна је која повлађује Куртију - а он стално прави инциденте - и самог Куртија. Надам се да ће Брисел имати довољно храбрости да притисне Куртија да иде ка смиривању ситуације и да престане са инцидентима", каже Анђелковић.

Додаје да је сад најважније да се обезбеди мир и стабилност.

"Наравно, уколико желе да спроведу ону мапу пута из Охрида, а тамо је на првом месту формирање ЗСО, то би умногоме олакшало позицију српског народа и смирило ситуацију. Јер, Бриселски споразум је темељ и Охридске мапе пута, а на њој је прво формирање ЗСО, па тек онда признавање докумената и тако даље", подсећа Анђелковић.

Циљ Приштине и Запада је исти

У четвртак се, дакле, не очекује ништа ново са Запада, пре свега јер су позиције страна у преговорима - старе, то јест нису се промениле.

У том смислу, српска страна да не може да одустане од својих државних и националних интереса и то нико не треба да очекује, сматра Миливојевић. С друге стране, ни приштинска страна није спремна да на било који начин ревидира своју стратегију, а њихова стратегија је да се разговара само о признању.

"Чини ми се да на Западу нема спремности да се утиче на приштинску страну да промени став, то јест позицију те власти у целини. То што Курти ради и како ради, одговара и западним центрима моћи, зато што он покушава на силу да произведе промену фактичког стања у корист признања. Дакле, циљ им је исти", објашњава наш саговорник. 

О заоштравању - већ довољно заоштрене - ситуације на северу КиМ пред нове разговоре, каже да је реч о стварању притиска који треба да утиче да се дијалог усмери у другом правцу и да се испровоцира српска страна на некакву реакцију која би ишла у корист онога што су стратешки циљеви Приштине, али и Запада.

"Јер, Охридски споразум је платформа Европљана која иде у правцу де факто признања тзв. Косова", подсећа Миливојевић и додаје да он није никад прихваћен са српске стране, већ је прихваћен као платформа за разговор уз резерве које има српска страна.