Ко трпи највећу штету због увоза робе на КиМ: Реаговали и светски произвођачи

Због забране уласка српске робе коју су пре три месеца увеле привремене приштинске институције повећан је увоз из Албаније и Северне Македоније на тзв. Косово, производи из Србије се замењују производима из Европске уније, док економисти истичу да је ова мера на штету тзв. Косова, пише Коха.

Економски стручњаци захтевају да забрану увоза српских производа анализира косовска влада, јер је то, према њима, на штету тзв. Косова јер поједини међународни брендови, посебно из Немачке, Италије, Сједињених Америчких Држава и Турске, такође послују у Србији и извозе робу на Косово и Метохију.

Стручњак за економска питања, Сафет Грџаљиу, наглашава да ова мера више није прикладна за "Косово".

"Дијалог треба да буде кључни механизам. С тим у вези, сматрам да мере више штете 'Косову' него што га штите, на основу чињенице да ако се уради анализа структуре увоза из Србије, ми смо оставили много више сировина и производа који су финализовани у производњи. У овом недостатку политичке стабилности, 'Косову' није потребан рат или економска битка са земљом и европским силама које су инвестирале у Србију. Чињеница да у Србији има више од 400 европских или светских произвођача је нешто што треба добро анализирати", каже Герџаљиу.

Председник тзв. привредне коморе Косова (ОЕК) Луљезим Рафуна каже да су стране компаније које послују у Србији изразиле забринутост због мера које је увело "Косово".

"Чак и многе стране компаније које се налазе у Србији, приликом посете 'Привредној комори Косова', изразиле су забринутост јер је чињеница да се ти производи извозе из Републике Србије, али је и чињеница да те производе производе компаније које су посебно пријатељске земље 'Косова' и које су од 1999. године допринеле развоју и изградњи државе 'Косово'. Има око 600 немачких компанија које производе у Србији, затим имамо много италијанских, америчких, турских компанија које се налазе и производе у Србији и извозе своје производе на 'Косово' и друге балканске земље и дистрибуирају их у Европи. Наш захтев је био да косовски привредници, пре спровођења било које мере, имају рок да буду обавештени, како не би били изненађени у последњем тренутку", наглашава Рафуна.

Реаговала је и Америчка привредна комора на Косову, која је хитно затражила од Приштине да преиспита мере које ограничавају увоз из Србије, а које угрожавају међународне комерцијалне интересе, тако што ограничавање промета робе светски познатих брендова.

У одговору ОЕАК-а се наводи да је према званичним подацима које је прегледала Америчка комора, увоз компанија са значајним америчким власништвом опао за преко 39 одсто у односу на 2022. годину, наглашавајући значајан утицај који актуелне мере привремених приштинских институција имају на међународна предузећа.

Према последњем извештају Косовске агенције за статистику, земље ЦЕФТА су у јулу 2023. достигле 73,9 милиона евра, или 14,4 одсто укупног увоза, уз пад од 16,4 процента. Према овом извештају, земље са највећим учешћем у увозу биле су: Северна Македонија, Албанија и Србија.

Меру забране увоза српске робе влада Аљбина Куртија донела је 14. јуна.

У међувремену, привремене приштинске институције су донеле одлуку да ублаже мере, укидајући забрану само за сировине и полупроизводе.