Србија и Балкан
Случај "Тунел": Зашто још нико није ухапшен и шта шеф црногорске полиције ради у Београду?
Копачи су идентификовани, каже црногорски министар полиције, али појашњава зашто још нису ухапшени или нису издате потернице за њима
Ни недељу дана након што је откривено да је неко извршио преметачину у депоу Вишег суда у Подгорици у којем се чувају хиљаде доказа, нема ухапшених.
Полиција Црне Горе тврди да је идентификовала оне који су копали тунел од приватног стана до депоа, те да се на тој листи налази девет лица, али да списак није коначан.
Копачи су, каже министар унутрашњих послова Црне Горе Филип Аџић, користили картице за плаћање док су куповали храну у близини Вишег суда, а снимиле су их и надзорне камере.
На основу тога, као и трагова које су оставили у стану и тунелу су идентификовани. Аџић није хтео да открије зашто онда нису ухапшени, већ је рекао да нису држављани Црне Горе, те да су напустили земљу када су сазнали да је тунел откривен.
Због тога су црногорски званичници решили да затраже помоћ од полиције Србије. Јуче је у Београд дошао вршилац дужности директора Управе полиције Црне Горе Никола Терзић.
То је покренуло нагађања да су копачи дошли из Србије, а раније се у јавности појавила информација да су из Босне и Херцеговине и Албаније.
Аџић каже да Црна Гора у овом тренутку чека потврде земаља из којих су осумњичени, како би били ухапшени, чиме је полицијска акција постала међународна.
Нема сумње да су извођачи овог подухвата били добро упознати са распоредом просторија у Вишем суду, као и да су имали информацију да зграду чува само полиција, да видео-надзор постоји у ходнику испред депоа, али не и у самом депоу.
Такође, за своје радове су искористили погодан тренутак када се зграда реконструише и око ње циркулише велики број грађевинских радника у радничким комбинезонима, што им је помогло да буду неопажени. Нико није приметио ништа чудно ни у звуку копања ни вибрацијама, јер су се свакако изводили радови на згради суда.
Ипак, случај "Тунел" је показао колико је заказао систем безбедносне одбране Црне Горе, јер се у градском језгру у којем се налази Виши суд, налазе и друге штићене зграде које би требало да надзире Агенција за националну безбедност.
Показало се да АНБ и полиција не сарађују добро, да не деле информације и да нико није опазио да се људи који нису радници компанија које су ангажоване за радове на фасади самог суда налазе у близини зграде.
То је посебно необично јер је испред саме зграде Вишег суда чак забрањено задржавање возила која нису службена. Тим путем свакодневно пролазе чланови владе и остале штићене личности, који су такође могли да буду мета напада, а да то надлежни не знају.
Случај се тренутно налази у надлежности Основног државног тужилаштва, али би осумњичени могли да буду оптужени за стварање организоване криминалне групе или за напад на уставно уређење и националну безбедност Црне Горе. Тиме би случај прешао у руке Специјалног државног тужилаштва.
Посебна непознаница је како су копачи знали где да направе рупу у зиду депоа, тачно између неколико полица, што им је омогућило да она остане неопажена.
Некадашњи председник скупштинског Одбора за безбедност Милан Кнежевић тврди да операција не би могла да буде изведена без умешаности некога из суда, ко је можда поставио ГПС уређај изнутра на место где би требало пробити рупу, што је копачима помогло да не залутају испод земље.
Зато ће истрага сигурно ићи у правцу ка онима који су имали кључ од депоа или приступ њему.
За сада се зна да из депоа недостаје 19 пушака, односно ватреног оружја које су махом користили припадници кавачке криминалне групе. Проблем је што се на десетине хиљада доказа налази у спорном депоу, па ће пописивање трајати можда и више од годину дана.
Како кажу у подгоричким институцијама, вероватно ће на суђењима бити потребно потврђивање да су докази ту, тако да ће тек накнадно бити сазнато шта је све из депоа однето или је испремештано, што је довољно да доказни материјал буде компромитован, те да његова употреба у судским поступцима буде спорна.
