Измене Кривичног законика: Двоструко веће казне за насилнике

Пооштравање, па и дуплирање казни за породичне насилнике, силоватеље, убице деце на пешачким прелазима - само су неке од најављених измена Кривичног законика које је припремило Министарство правде и које би врло брзо требало да се нађу на јавној расправи, пишу "Вечерње новости".

За основни облик кривичног дела насиља у породици, према предлогу, биће предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година затвора, уместо три месеца до три године, како је сада. Уколико насилник користи оружје или оруђе којима жртви може да нанесе тешке телесне повреде, казна би требало да буде од једне до 10 година, уместо шест месеци до пет година. 

Ако је нанета тешка телесна повреда или тешко нарушено здравље жртве, или ако је жртва малолетник, казна ће бити од три године до 12 година, уместо од две до 10. 

Прошле године, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, поднета је 5.531 кривична пријава за породично злостављање, а осуђена је 2.021 особа - од којих више од половине условно (1.125). Затвор је добило тек 676, а кућни затвор 183 насилника.

"Највећи проблем је то што у пракси 60 одсто кривичних пријава за породично насиље буде одбачено. И када не буду одбачене, тужилаштва по правилу траже најблаже казне, па суд не може ни да пресуди строже. Знам само за једну пресуду са максималном казном од три године затвора. Недавно смо имали случај жене која је 15 година трпела озбиљно насиље, а у оптужници се нашао само један догађај", истиче за лист Вања Мацановић из Аутономног женског центра. 

Наводи да би прописима такође требало регулисати питање привилегованог сведока, чиме би се смањила могућност утицаја на сведоке. Ово познају многа законодавства, а то значи да уколико је неко сведочио у тужилаштву о насиљу и није се одрекао тог права, он накнадно не може да повуче исказ под притиском. На суђењу ће бити узета његова изјава дата пред тужиоцем. 

Добро решење, према речима Мацановићеве, било би и увођење мера надзора за најтежа кривична дела, попут силовања или озбиљног породичног насиља, после одслужења казне затвора, што подразумева обавезно јављање надзорним службама, ненајављене посете ради контроле итд.

"У том случају далеко је мања вероватноћа да неко прекрши меру забране приласка или да не знамо куда се крећу осуђени силоватељи", каже Мацановићева и додаје да измене КЗ предвиђају строже казне за оне који прекрше мере заштите од насиља у породици. 

Судови, по правилу, одређују минималне запрећене казне

Измене предвиђају и пооштравање казни за тешка дела против безбедности саобраћаја. Вера Јанковић, мајка мале Николине из Крагујевца, згажене и остављене на пешачком прелазу, каже да судови сада, по правилу, одређују минималне запрећене казне.

"Владимир Мајорски је изгубио осамнаестогодишњег сина Бориса, са којим је погинула и његова седамнаестогодишња девојка Дејана. Изречена казна за два угашена живота била је само три године затвора", истиче Јанковић и додаје да је предложено да минимална запрећена казна не буде више годину дана, него три. 

Посебно би, истиче, требало санкционисати оне који возе супротном траком, што је у последње време постало тренд. Овај тзв. српски рулет снима се и пушта преко друштвених мрежа. 

Такође би требало оптуженима за тешка дела против безбедности саобраћаја привремено одузети дозволу. 

"Овако имамо апсурдну ситуацију да за прекорачење брзине имамо одузимање дозволе на шест месеци, а ко неког убијете, све време трајања поступка несметано возите", каже Јанковићева.