Коме служи ЕУЛЕКС: Зашто Срби не могу да очекују ништа добро од њега

Након немилог догађаја у селу Бањска, Приштина свакодневно демонстрира своју бруталност према Србима на северу Косова и Метохије.

Тако су данас наоружани специјалци РОСУ упали у Клиничко-болнички центар Косовска Митровица и неколико приватних објеката.

И данашњи догађај, али и онај у Бањској у којем су убијена тројица Срба мирно је посматрао ЕУЛЕКС – Мисија Европске уније за владавину права на Косову.

Зато се поставља питање шта је улога ЕУЛЕКС-а: да мирно посматра како Куртијева полиција малтретира и убија Србе, да помаже приштинским полицајцима да још ефикасније малтретирају Србе или нешто треће?

Да бисмо одговорили на ово питање морамо да се вратимо на почетак – како је ЕУЛЕКС дошао на Косово и Метохију.

Власт прихватила ЕУЛЕКС у замену за чланство у ЕУ

Када је Приштина у фебруару 2008. године прогласила независност "Косова" уз свесрдну подршку Запада, било је потребно да Београд прихвати ту независност, као и да нова "држава" изгради своје институције.

Слање европске мисије на Косово која би "надгледала независност" била је предвиђена још Ахтисаријевим планом, а требало је да замени УНМИК – мисију Уједињених нација која је формирана на основу Резолуције 1244.

Како Србија није прихватила Ахтисаријев план, да би таква мисија била ангажована биле је потребна нова одлука Савета безбедности УН.

Тада у западним дипломатским круговима почиње расправа на основу којих законских аргумената би мисија могла да се ипак упути пут Косова. Како није било таквих међународних докумената, мисија је могла да оде на Косово једино ако то одобри Србија.

Депеше које је објавио Викиликс показале су да се Запад премишљао чиме да уцени српску власт да прихвати слање ЕУЛЕКС-а. Београд се тада спремао да пошаље питање Међународном суду правде о легалности проглашења независности, а нова власт се такође залагала за чланство Србије у ЕУ.

Документи Викиликса су показали да је Београд продао своју јужну покрајину за чланство у ЕУ, које, видимо данас, никад није ни добила.

Срби треба да прихвате ЕУЛЕКС како би одмрзли Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, рекао је српским властима директор Секретаријата за Балкан Савета ЕУ Штефан Лене, наводи се у депеши под бројем 08BRUSSELS1641.

Исто је поновио и Солана када је Тадићу јасно ставио до знања да би противљење ангажовању ЕУЛЕКС-а било несагласно са српским радом на ЕУ интеграцијама.

У документу под бројем 09BELGRADE506 наводи се: "Неодољива жеља Владе Србије да обезбеди визну либерализацију са ЕУ представља тачку за притисак која може да обезбеди сарадњу Србије по питању Косова. (...) Без пуне сарадње, ЕУЛЕКС ће морати да извести Брисел да Србија није способна да гарантује безбедност своје границе (коју Србија сматра административном линијом), што је важан предуслов за шенгенску 'белу листу' и путовање без виза."

Србија је ову трампу за чланство у ЕУ и "бели" шенген прихватила, а мисија ЕУЛЕКС-а од чак 3.000 полицајаца, судија, тужилаца и административног особља је кренула пут Косова да Албанцима направи државне институције.

Шта је формално посао ЕУЛЕКС-а

ЕУЛЕКС је највећа цивилна мисија икада покренута у оквиру европске политике за безбедност и одбрану. Мисију не чине само појединци из земаља ЕУ, већ и из Турске, Швајцарске, Норвешке, Канаде и САД. 

Њен буџет је у једном тренутку достигао чак 614 милиона евра. Дакле, Запад није жалио новац како би направио косовским Албанцима државу.

Главне области ЕУЛЕКС-а су полиција, царина и правосуђе. Процењивало се да ће 10 година бити довољно да се изграде институције, али се то није догодило, па је мандат више пута продужаван.

Пре три године проглашено је да је ЕУЛЕКС завршио своју мисију успешно, али је остало 400 припадника. Тренутни мандат је у јуну ове године продужен до јуна 2025. и за тај период предвиђен је буџет од 165.000 евра.

ЕУЛЕКС има Специјализовану полицијску јединицу коју чини 105 полицајаца из Пољске. Они одржавају полицијске вежбе са косовском полицијом и у случају полицијских акција после косовске полиције представљају другу инстанцу за безбедносни одговор на Косову. Последња инстанца је мисија НАТО-а Кфор.

Ова јединица свакодневно спроводи извиђачке патроле и она, уз Кфор, има право на присуство на северу Косова и Метохије, док то право нема "косовска" полиција.

Једина добра ствар којом је ЕУЛЕКС могао да се похвали је интеграција скоро 300 српских полицајаца са севера КиМ у приштинску полицију, али су они због малтретирања Приштине напустили полицију 2022. године.

Београд одавно прихватио да ЕУЛЕКС само посматра 

ЕУЛЕКС није инстанца којој би Србија требало да се жали на понашање косовских Албанаца према Србима, јер је њен задатак од почетка био да помаже Албанцима да учврсте своју власт, каже за РТ Балкан професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић.

Пре три године је проглашено да су косовски Албанци "стали на ноге" и да мисија више не треба да постоји, те да сада има само надзорну функцију и нема надлежност да помогне и арбитира у стварима које обављају Албанци. То објашњава зашто су немо посматрали како полицајци поступају према Србима на северу Косова и Метохије.

"Њихова улога што се тиче одржавања реда и мира је ништавна, зато ме и чуди што се наши органи уопште обраћају ЕУЛЕКС-у да интервенише, кад су они одавно тај мандат завршили. Ово су сада реликти тадашње функције", каже Самарџић.

Самарџић подсећа да је легалност мисије од почетка била упитна, те да је њено успостављање највећа грешка власти 2008. године, која је под вођством демократа затражила да Уједињене нације прихвате упошљавање ЕУЛЕКС-а.

"Савет безбедности Уједињених нација никада ЕУЛЕКС није прихватио документом који има правну снагу. Та мисија је прихваћена као део извештаја генералног секретара и као председничко саопштење Савета безбедности само зато што је Србија то тражила. ЕУЛЕКС је правно мртворођенче, али чињеницом да је Србија то прихватила у УН и Савету безбедности УН, нико се није мешао, па ни Руси. Србија има право да се одрекне Косова и Метохије и то одрицање је почело 2008. године управо на примеру ЕУЛЕКС-а", каже наш саговорник. 

Због тога жалба на понашање ЕУЛЕКС-а нема међународну важност, па би Србија требало да се жали Савету безбедности УН, сматра Самарџић, али додаје да је тешко да се питање КиМ врати у ту институцију, јер је одатле повучено још 2008. године.