Ко хоће да затвори седницу Савета безбедности Уједињених нација о КиМ?

Савет безбедности Уједињених нација одржаће 23. октобра другу годишњу седницу посвећену Косову и Метохији, али би она овога пута могла да буде сасвим другачија.

У извештају који је објавио генерални секретар УН Антонио Гутереш, сугерише Бразилу, који ће председавати седницом, да размисли о промени формата, те да седница буде затворена за јавност.

Гутереш као оправдање за овакав захтев наводи да су тензије између Београда и Приштине биле видљиве током претходног састанка СБ УН 27. априла, те да су обе стране отворену седницу искористиле да представе наративе који промовишу нестабилност у региону.

Још није одлучено да ли ће седница бити затворена за јавност, а у садашњој најави наводи се само да ће бити одржана 23. октобра.

Наведено је и да су чланови Савета безбедности јединствени у подршци дијалогу којим посредује Европска унија, али да постоје дубоке поделе између пет сталних чланица – оних које признају самопроглашену независност "Косова" (САД, Велика Британија и Француска), и оних које не признају (Русија и Кина) и снажно подржавају позицију Србије.

Међу осталим чланицама које ће присуствовати седници, седам признаје самопроглашену независност тзб. Косова (Албанија, Габон, Гана, Јапан, Малта, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати), а три не признају (Бразил, Еквадор и Мозамбик).

Зна се да ће Србију представљати председник Александар Вучић, а тзв. Косово Вјоса Османи.

Коме и зашто одговара да седница СБ УН буде затворена?

Предлог Гутереша о затвореној седници не мора нужно да буде његова властита иницијатива, пре би се рекло да му је сугерисано са неке стране да то учини, каже за РТ Балкан бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

"Отворена дискусија у вези са питањем Косова и Метохије, чак и о релативно техничком извештају, може да се претвори у сцену критиковања западне политике на КиМ, што би било непријатно за уши Запада", оцењује Јовановић.

Наш саговорник очекује бурну расправу, тим пре што ће седници присуствовати Вучић, који ће поновити оно што је рекао у свом говору на Генералној скупштини УН.

Председник Србије ће изнети и друге примере на који начин се Резолуција 1244 систематски крши и блокира, посебно у делу који се односи на Србе на Косову и Метохији.

Јовановић нарочито указује на то да се о одредби споменуте резолуције која се односи на упућивање до 1.000 српских војника уопште не размишља, те да се она "баца кроз прозор".

"Да не говоримо о садашњој политици принуде приштинске полиције над Србима, а без било какве ограде Запада од таквог поступања. То је само други вид насиља и принуде да се Срби што пре иселе, те да такозвано Косово постане албанско", каже Јовановић.

То је политика са геноцидним призвуком, оцењује Јовановић и додаје да свако стварање државе на бази нестајања делова неке нације је геноцидно створење по себи.

"Све ово било би непријатно за уши Запада да се чује на отвореној седници, јер је Запад већ у поприличном моралном шкрипцу због тога што се његово присвајање улоге заштитника међународног права са много страна оспорава и то на веома уверљив начин", каже Јовановић.

Седнице Савета безбедности УН постале су отворене за јавност 2008. године, а депеше које је објавио Викиликс откриле су како је дошло до тога.

Наиме, у депеши 08USUNNEWYORK12 од 7. јануара 2008. наводи се да је Вук Јеремић молио тадашњу амерички амбасадорку у СБ УН Џеки Волкот да седница о извештају УНМИК-а буде отворена за јавност, како би председник Србије Борис Тадић могао да се обрати.

Овакав захтев није био у сврху боље дипломатске позиције Србије, већ је био употребљен за унутрашње политичке прилике, јер је Тадић тада био у изборној кампањи против Томислава Николића.

Јеремић је чак тражио да седница СБ УН буде у поподневним сатима, да би Тадић тог дана могао да одржи предизборни скуп у Србији.

Услов под којим је седница била јавна, а Тадић био говорник, био је да се први пут обрати и неко од косовских Албанаца. Јеремић је овај услов прихватио, па се на седници обратио Хашим Тачи.

Тада је, у име унутрашњих политичких потреба, успостављен преседан да седнице буду јавне и да Приштина има свог говорника, иако тзв. Косово није призната чланица Уједињених нација.

Бањска није у извештају Унмика, али ће сигурно бити тема расправе

На седници ће бити разматран извештај УНМИК-а, који не обухвата догађај који се десио 24. септембра у селу Бањска, али ће о томе сигурно бити речи у расправи.

Извештај се односи на тензије до којих је дошло на северу КиМ у мају. Наводи се да је да су Срби бојкотовали локалне изборе, да су албански градоначелници изабрани са свега 4 одсто гласова и да је дошло до сукоба када су ти "градоначелници" покушали да уђу у општинске зграде.

Наводи се да је до сукоба дошло у Звечану и да је српска војска тада стављена у стање приправности и распоређена уз административну линију.

Када је седница затворена, указује Јовановић, нема могућности да се употребљава право вета, јер се сматра да је она процедуралног карактера.

Србија тражи да седница буде отворена за јавност, јер је став Београда о Косову и Метохији апсолутно отворен, напомиње наш саговорник.

"Позиција Београда је отворена књига, када је реч о Косову и Метохији, ми смо за очување мира и за решавање тог проблема кроз дијалог уз поштовање српских националних интереса. Али друга страна жели да дијалог буде сведен на један једини циљ, а то је да се Србија натера да призна независност тзв. Косова", каже Јовановић.

У последње време притисак на Србију се изводи на провокативан начин, тако што премијеру привремених приштинских институција Аљбину Куртију допуштају да непрекидно изазива Србе на КиМ и Србију, чиме помаже Западу да постигне наведени коначни циљ – признање независности тзв. Косова.